Nova iskra

- 113 —

пушта. А пашиница од страха чисто луда. Чае плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, грудима материним, да га те груди задржо у харему, кад важели да изиђе, да оде међу другове. .. Из Прокупља стижу наши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путпици; ногинуло неколико ...јерлија", Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чиФчије ха®узАхмедове, јер су Арнаути до његових чиФлука, и гине војска ... Он иосла још војске, и пред војском Мурат-пашу, сгарца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао. А Арнауги, ови други јењнчари, што се не боје, каткад, ни надишаха, чосто су се бунили,

и мисли: „Јесте, мула. Блато ми до појаса, до гуше Еако ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?! Насм.јеаће ми се и турско и каурско. Па још кад дође ред да вратим оно што је Фати-султан-ханумино; кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од моје кућо к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз ка®езе да — сејире!... Резил!... Грдан мој резил!. . . Јок. Морам да оперем блато 'са својега образа, и с образа својега прапрадеда. . . И на образу ми је блато ... Чисг ће ми образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова ... Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара. Најпосле смисли: да почне лепим. Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч. А мула долази у сарај кад се год позове. Зваће и свога чријатеља и друга нишкога пагау .. . А! Еако уме овај паша! Реч но реч као бисер на ибришим.

наша слао војску да их стишава, и да гино, заједно са сиротињом, и турском и српском. . . И најзад, дахну душом паша, јер му јавише е је мир. Нема Арнаута ни друмовима, ни у Прокунљу; мир... Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће пешкеш Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова. Еријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... Повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „Нека је све готово, ако со паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ћо пред падишаха с давијом иротив мула-Халима." Само мало наша дахну, па онет терет .. . — Хтео си у луг где булбули ноју, па си ишао жмурећп и запао у блато. Сад се тих мулиних речи сети,

На уснама му мед, на језику шећер. У1еним ће боље мулу ного најмирнијега човека. Разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак. Ту да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју. Ва Бал-беја ће; ружа је за булбула. .. И то венчање умним оком гледа, па се раду.је, опрао се од блата. Испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако ... Сам наша, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки иа меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошчадувана рој мисли. И кад се после по ноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак. И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује. Напр., ако пукно даска на тавану, или ископа пас руну крај конака, страх. Да ли је пре пуцао