Omladina

Број 23

Јевламћиј Тарасов Јехашерина Пожарскаја

Јевламлиј Тарасов

22 јуна 1941 године... Обичан дан совјетског грађанина, Стотине хиљаде омладинаца м омладимки упутило се у паркове, стадноно м петњижовце, де се одморе после мнТензианог рада. Сваки је од мес дисао туним груди ма слободног м срећног човека велиПо и некна совјетске Отеџбине. _ Зер постоји још теква земља на свету, у којој би били створени сви услови за пу-

ји остварују младалачке маштање о стввролачком животу, о борби за благостање марода!

амо наша отаџбина дела је право ма ред, право ма образовање, прево а одмор.

Зе о•а прења, која су извојевали м ши очеви и старија браа у увек се бо рила меша совјетски.

Зедржатм, — сачувати 2 У тјећ живот и ићи напред м само мапрод својој дивној будућности!

Али злобни непријатељ нарушио је маш миран м срећан живот,

сера, друга 8. М. Молотожа.

ОМЛАДИНА

Омладина Совјетског Савеза у отаџбинском рату

Совјетска омавдина

увек је са најживљим интересовањем пратила живот, рад н борбу паше омладњне и читавог

нашег _ народа.

Свака наша победа, свахи наш усвех били су и њена радост. Сада,

када је уз помоћ Црвене вине, и сам наш Београд, стигли су

армије ослобођен велики дио наше домо“

к нама претставници совјетске 0-

младине, млади москолски студенти Јевлампиј Тарасов и Јекатерина По-

карскаја да би се упознали са животом, радом и борбо:

м наше омла-

дине. Ма пашу молбу они ће у нашем листу изнети неке моменте из живота и борбе совјетске омладине.

Сваки народни осветник, који се заклео ма верност свом народу, јесно је разумео своје циљеве: спаљене градове м села, за смрт жена им деце маше, за мучење, насиља и ругања над мојим

, је со захлињем да ћу се светити жестоко непријатељу, без

мићости и предака...

Идући ма исток, привремено ост љејућм под немачким јармом наше гредове м села, наше совјетске људе, машу родну земљу, Црвена армија је наносила жестоке удерце, ју

мере издржљивости, јунаштва м верности преље својој отаџомим,

Зер можемо да заборавимо подвиг 28 гљердејаца — панфаловаца, који су бранили миоскву тешке јесени 1941 г0дите! Колоња за колоном непријатеље ккал телкова продирала је преље рољу ролитрука Клоцкова.

»предесет тенкова, другови, говорио је Клоцков, Мораљемо сами сигурно да умремо. Русија је велика, али куде де отступамо,

Иза нас — Москвај«

»Комунисто! Комсомолче! Борче!

Ми не можемо да отступамо. И тада је двадесет осам срца Зануцало кео | И тада је млада политрук Погледво на себе, на момчад,

су ња прегмућа оних који су ли у позадини.

Прве годчме рате било је потребно нашу индустрију довести у склед са ратним потребања, било пон да се индустрија преселн у дубину ња-

земље.

Над нашом земљом лебдела је смрт- ше

не опесност..

Хитлоровске хорде упеле су ва зе риторију наше цастне Отаџбине. С јетсха омладина заједно се целим а јеж народом подигла се на свети осло-

јака дигли су се ма оружје, да би, у

жестоком смртном коштацу са фашн-

стичком звери, сачували мест, слободу зуб:

м независност неше 07. о

Само у Москвм за прва три дана 6мло је предато 50 хиљада молби младића и девојака за добровољним одлазак на фронт.

Нелријгтељ је са зверским бесом на дирао дубоко у машу земљу: већ је азузета Литва, Западна Белорусија, део Летоније и Западне Украјине.

За спасење наше Мајке-Отаџбине, од смрлне опасности подјармљења и помемчавања, био је потребам ме само оружан отпор мелријатељу, мего м реорганизација сње наше _ привреде не ратну, жељезна дисциплина, мздржљињост и организације читавог маше норода, На ово је позвао у свом историском товору преко радија 3 јула 1941 год. Јосиф Висарионович Стаљин

Читава земља треба да буде јединствени ратни логор.

»Дижа се огромна земљо,

протиа фашистичке хорде

Неко се племенит гнељ

лез свети реза

У Москам, Лењинграду и другим гр» дстима м рејонима оснивају се једини це њеродног устанна,

У првим редовима је била совјетске омлединња,

Миасто хиљед» студомата Московског умиверзитета, _ Више тохничке шкоље Баумана, Авмјатичарско м других школа заменили су перо пушком.

На дељним прилазима Мосжње гредили су се одброчбани положајм. Младићи м девојке, савлађујући велике тешмоће, понекад м под _ зртиљериском ватром им мепрестаним бомбардовањем непријатаљске авијоције, _ гредмли су друге положаје зе војнике.

Често, када би непријатељ пробијео линију фронте, дој м радници постајалм су војници м пертизанм.

Респирује се племен мародимх осветилаце. Верим еља свог њође, совјетски људи стварају партизансже одреде м мзвмђачке групе да се боре се вр. мије, свуда дижу у ваздух мостове м путеве, кваре телефонску м телеграф ску везу, потпаљују складишта оружја и хране.

Евакуација предузећа мавеле се под

невероватно тешким околностима, под паљбом непријатеља.

Када су утожаривали у вагоне Зелорошку фабрику мотора, десна обала Дњепра била је већ у рукама Немаца.

|резирући опасност, радници 5 Род жостоком ватром умосмаи фабриче сталоције.

Посво око поновног успостављење пренесених фабрика није био лаж. Радник мијо увек имао крова н постеље, али гљавна му је брига била та да ило брже вромзводи зе

НЊеска фабрика стигла је ма Уралу тужни јесењи дан. Тек што се #02 за: уставно, радници м инжињери су брзо почели са мстоваривањем вагона. Тонући у житко блато, онм су вукли тешке

стормјеме недовршене фабрике. Радкици су заборавили шта је смена, брзо су момтирали машине, стављали их ма њижова места. Одмарави су се ма машинама, тамо су м ручалн. Пети дан поједини_цехови су почели да раде.

Многе су брзо оргамизовале ретму производњу, која је брзо постаља већа него пре рата.

Омљадима је у теј огромни рад унела сав свој младапачки полет, сву своју младалачну снергију. Учећи се код радничких кадрова, омљадине је брзо Рочела да реди и дошла међу најбоље. _ Бравар Владимир Орлов, учених ки|ееске занатске школе, радно је свега неколико месеци у престоници Украјиме. После евакувције фебрике почео је да ради на Уралу. ле дње године рата младић је постао озбиљан, стручан

бравар мо

„Редничке црвене

заставе“, 10 јула 1941 године у штамли св семамени! Као одговор ма говор друга Стаљина, комсомопци те фабрнке истажли су лозинку: „Радитм не само за себе него м за друга којм је отишао ма Фронт!“

Тако је почео покрет њих део стотине. Омладина Совјетског севеза потпомасела је почетни ред Горковчена дајући фронту ван прогража тенкове, нове

време рата, 807» радника — стахоновеома. После говора друге Стаљина, 7 но зембра 1941 год. у Фабрихема ратне индустрије као пламен мицале су м ши риле су се бригаде, „У раду, као м у борби" — изјавили су чламови фронтовских мо су они

клосе да учине све што ер "помогло Црвеној зрмији да уништи мепријатеља, Мосжам

аде

испуњава најмање једну = по до две морме, Мико ме мапушта своју тезгу док не испуни задатак.

После првог дана рада фронтовске бригаде бревара Тихомир у фабрици

Молотова, родни мзвештеј је гласио:

„Тихомирова бригаде испунила је свој задатак са 230. Сам брига.

У 1943 године, семо у прелузећима у

ПРОФЕСОРИ Н СТУДЕНТИ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ОДРЖАЛИ СУ СВЕЧАНУ АКАДЕМИЈУ

посвећену народно-ослободилачној бо, би

7 новембра у Коларчевој задужбини одржали су студенти и професори Бео“ градског универзитета свечану ахадемију посвећену народно-ослободилачкој борби, и друговима палим за слободу домовине н народа.

На овој академији после три и по године пред нашом и светском јавношћу чуо се поново глас слободарског београдског Универзитета. За време фашистичке окупације, београдски Универзитст гопорно и бранио част н име своје школе кроз цеви пушака студенага и професора — бораца народно“

у ослободилачке војсхе. Говорно је кроз

патње муке оких који су у затаорима и логорима настављали тешку борбу градског Универзитета за слободу ми“ сли, културе и науке, за слободу народа. У борбама за ослобођење наше земље, за остварење великих тековина на: родно-ослободилачке борбе, београдски Универзитет стотинама жизота својих студената и палих професор:

ше никада чути гаас младог народног трибуна Мве-Лоле Рибара, руководио“ ца београдскот студентског покрета, који је омладини Србије, омладини чи тазе наше земље показивао пут народне омладине у борби против фашистич“ ке опасности за права народа и младе генерације.

Поролу студентског покрета — сту: денти с народом — оживотворили су у данима народног устанка, кроз три и по године тешке и непоколебљиве

борбе наших народа — студенти и бор“ ши НОВ који су на први устанички поканк _ Комунистичке _ партије Југо славије оставили своје студије м књи-

фро- | ге заменили пушком, бранећи права и

част народа са истим жаром и јунаштвом којим су дотле бранили зутономију свога универзитета.

Иза-Лола Рибар, Слободан Принцил, Рифат Буржовић, Павле Горанин, Соња Маримховић руководноци студентског покрета пали су смрћу народних хероја у борби за ослобођење народа.

Јединство младе геперадије — у борби против свих оних који су омладини хтели да одузму право на живот, на депоту сутрашњице, која ће омладини пружити пуму могућност слободног развоја у људе чврсте и племените, способне да у дело изградње овога човеха, достојног живота, Корчагински узндају свој удео — стварало се и кадило кроз студентски покрет, За њега се ватрено залагао свим својим радом н бићем студентски првоборац Ива Рибар. У народно-ослободилачкој борби остварило се оно кроз моћин масовни фронт — Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије на чијем је челу стајао Иво Рибар. Створно се јуначки фронт омладине који је из својих редова за слободу народа и нови живот омладине дапао н даје најбоље своје животе.

У ослободилачкој борби народа, стварало се кроз заједничке патње, цементирало проливеном крвљу братство и јединство наших народа, за кота су се ватрено залагали —у данима највећих шовинистичких истрпељивости студенти београдског Универзитета.

Јединство студената и професора те мељило се на заједничким напорима универзитетске заједнице да очува пуну слободу иаучне мисли од фашизма, и за аутономију умизерзитета постала је оличење борбе ме само против фашизма, но н про тив свих реакпионарних снага. У борма за Мутононију калили су се кадрови

редова који су У мсинситу устанка против фашистичког окупатора нашли своје ме-

сто у покрету, а племенити и нееб. борац за зу ју уни-

верзитета професор др. Сима Мило. шевић пао је јуначком смрћу борца НО војске у данима пете офанзил

На свечаној ахадемији студената н професора окупљени изнад згаришта својих факултета, киститута и библиотека, дубоко повезани слободарском и борбеном прошлошћу своје школе, спојени заједничким жртвама у ослободилачкој борби народа, занетовали <у се својим палим друговима да ће београдски Универзитет и даље све своје снаге упрегнути да се доврши дело народног ослобођења. На вуту за Берлин у редовима НО војске студенти Београдског универзитета замсниће места палих другова. У. плодоносном раду ма изградњи наше државе, они ће бити као и свагда међу првима. У завршној борби против мајвећег непријатеља омладине, слободе народа, демократије м слободе, кудтуре и мауке оствариће се потпуни услови за ново доба нашег Универзитета.

У присуству претставника АВНО, Националног комктета, АСНОС-а, ставника НО војске и савезничких мисија, професори и студенти београдског Универзитета, поносећи се својим херојским жртвама, манифествовали су љубав према НО војсци и њеном руководиоцу. најбољем сину наших народа, маршалу Титу.

У име упиворзитста изразили су ве читу захвалност борцима Црвене армије који су месебично проливали и

Стража 3

Москви, било је воћ више од три ки њљаде фронтонских бригада.

Совјетска позадина је стварно постава ратном позадином, која је обезбеђивала снабдевање Црвене армије храмом, оружјем м муницијом. Ома је сте кла високо признање ратника,

„Гардисти на фронту — челични су змд.

Њих познеје, њих цени, њих воли отаџбина.

После гарде фронта — није мања сила Неустрашмва гарда позадине."

— Пишу борци и официри Н-ске једимице Црвене војске.

Сожјетска омладина за све

ммског рата дели се целим мародом све тешкоће интензнане радосних победа.

Рет је дошао као сурово и свирело проверавање физичких м моралних особина маше омладине, 7 Њ

Треба сматрати за наша омладина положила тај ратни испит" (Михајлов, гопор поводом # годишњице ВЛКСМЈ,

После говора претседника иниција“ тивног одбора др. Ј. Недељковића, ска“ демију је поздравио студент масковског Универзитета, Тарасов.

Београдски Умилерзитст доживео је тај велики моменат да о његовој бор“ би говори претставник универзитета братског Совјетског савеза, Говорећи о заједничкој борби наших народа. Тарасов је подвукао да су студенти им прсфесори московског и београдског Универзитета у великом Отечественом рату против фашизма дали свој часни удео, Совјетски народи пратили су борбу изшег народа и веровали у његову победу. Данас Црвена армија са НО војском Југославије, стеже обруч око хитлеровске Немачко н приближује час праведне победе.

Кличући маршалу Стаљину, Црвеној армији, друту Титу и НО војсци Југославије, друг Тарасов је изразио веРу да ће се над Берлином ускоро вити победничке заставе слободних народа. „уверен сам да ће студенти београд“ ског Универзитета заједно са радиицима и сељацима, да ће народи Југославије ускоро извојевати коначну н обезбедити миран живот у слобод“ ној, федератнаној Југославији".

После говора Тарасова, који ће се урезати у сећање свих стих који су га чуди, прочитани су телеграми мар“ шалу Титу, маршалу Стаљину, претседнику Рузвелту н претседнику Черчиду. Почасно

проливају крв совјетских народа за 0ђење наше земље,

Прва обласна конференција убкОј-а за Херцеговниј

Ускоро ће се одржати прва обласна конференција Антифашистичке омладине Херцеговине, Херцеговачка омладина већ се ударнички спрема за ову своју највећу манифестацију. Изврша“ вајући _ задатке _ Другог _ конгреса УСАОЈ-а, млади антифашисти припремају се н за Први конгрес УСАОБИХ-а, з тиме и-за своју прву обласну конференцију.

На ову конференцију позвани су делегатн из Босне, Црне Горе н Далмације. Омладинске зитифашистичке ортанизације већ су послале велики број телеграма у којима се изражава спремност херцеговачке омладине за уништење окупатора и његових слугу и за изградњу нове демократске федеративне Југославије.

ФА “ Универзитета на свечалој зкадеммре

Кроз говоре професора Синише Станковића, професора Александра Белића, претсединка Академије наука, руководноца студентског покрета друга потпуковника Слободана Пенезића, студепта агрономије, другарице Бране Пе“ ровић студента технике, професора Ђелинеа и Ђорђевића, оживео је београдски Универзитет своју прошлост, Поднучена је национално-културна и подитичка улога Унинерзитета и студентског покрета. Београдски Универаитет оградис се од свих оних који су хтели да га ставе у службу непријатеља народа, окупатора и његових помагача. Он се укључио у ослободи“ дачки фронт наших народа, заветујући се да ће увек стајати на стражи великих тековина НО , изражених у одлукама историског значаја на дру“ гом заседању АВНОЈ-а, спреман да све своје снаге уложи у обмопту наше ратом ражурене земље, н изградњу слободне. демократске, федеративне Југославије. Београдски Универзитет ће постати, упркос свих губитаха и уништавања дуча слободне мисли, културе и изуке.