Omladina
Страна 4
У БЕОГРАДУ ЈЕ ФОРМИРАНА ОМЛАДИНСКА РАДНА БРИГАДА КОЈА ОДМАХ КРЕЋЕ У ВОЈВОДИНУ
Уписивање омладине 5 радну бригаду која Ње поћи на рад у Срем (Омладински дом |Х реома)
Ових су дана објављени резултати општенародне акције сабирања хране за постралале крајеве, која је покренута иннџијативом омладине Србије на! конгресу: 1543 вагона намнрница и
ко 86 миднона динара = куна. Дух ударништва и такмичења _ овладао је Чмтавом Србијом, проширно се на сто ког омлалинца. Великим сланом, планском расподелом рада, добром администрацијом она је успјела да донссе ове плодоносне резултате, Прикупљена помоћ биђе само део дуга који народи Србије враћају попаћђсним млродима херојске Босме, Лике, Црне Горе н мације. Ово је тек један извршени задатак у низу кофи стоје пред маздом генерацијом Србије, 154 вагона хране неће моћи полмирнти потребе опљачканс, опустеле земље. Треба тастапити даље, 13.000 ораниба меобраног кукуруза асжи У Срему и Војводини. Ово полемо благо не сме иструнути и пропасти док нам броћа гладују.
Оиладина Војнодине на Првом комгресу антифашистичке омзлажиле Србије, прва је прихвити“ за позип ма спенародно текмиче ње за помоћ пострадалим крајезима, Она ће маћи могућлости, а већ их и проналази, да куку= рул буде што пре обран и по слан тамо где је најпотребнији. То је руководило делегате са прве обласне конференције Сре ма да дају обећање Титу и не роду да ће кукуруз спремити
најкасније до првог маја. То је руководкло делегате да са комференције пођу сви, јединствено сврстани у једну радну бригаду, на бербу вукурула. Огромна по“ моћ омладини Срема Отће онла двици-ударннин са Рудника и Црног Прха који су се ових ла та јавили за одлазак у бербу. Онлалипа која је у кратком роуз разне тешкоће, успела де .000 кубних метара огрепног дрвета, моћи ће исто тако брзо и успешно да очисти 73000 јутара необраних кукурузтих њива.
У самом Бсогралу у току су агитационе с конферстинје које имају задвтак: мобигизацију свих омладинских стога.
Укупан број опих са Рудника и новолријављених из Београда износи 550 омладинаца.
22 0, м. формирана је прва бри
сега коју сачињавају даљ бета“ она. АСНОС је опскпбио прву радну блигаду са 1-200 српова,
104 кутија сапунског траштка, 150 кг сапуна за прање, 100 пори шнпела м 30 врећа
Брмгадси руковсле мстакнути улернишн са Џрног Врха и Рудкиха, који ће ва основу стеченог искуства моћи руководити раде ном омладином. кратко врсме ће отићи нове формиране опладинске радне јеАимице, које ће помоћи брзом зовтишстку ове племенкте акције.
Н овога пута, поново, онладина Србије зоказ како се бр: ни и користи краљу стечена ниовина, ОМЛАДИНА
ОМЛАДИНА СЛОВЕКСКОГ ПРИМОРЈА ЈЕ ТИТОВА
У моћи после ослобођења Београда, растурено је у Трсту 95.000 летака лећљено 300 плакете, 500 ских им 300 сло писамо око 2.200 разних пароле укцији, шаље нам допис Грсте:
„ДАНАС БЕОГРАД, СУТРА ТРСТ“.
20 октобра, кад сам ишла, као и аког јутра ка посао, пошла ми је у сусрет моје пријатељица. Из очију [ој те сјела среће, уста су јој се ширила у осмјех. „Да ви већ знаш! — БеоПа Београд!“ — _ „Ослобођен“ у ла сем— „Де, да синоћ; већ сам
пали ас дошли су да ми кежу
Вал одушевљење, м ме знам ште још. обухватио ме је. И упркос шпијуна » издајмца, зогрлила сам другарицу и ка ала јој: „Данес Београд, сутра Трст! „Красно, видиш!“ — насмеја се она „ту ћемо твоју изреку вечерас употре бити у ехцији писење паропа брзо пошту, а вечерас идемо ма по сво!"
Поле седем је увеча. Већ се мало земрачито. Се пажетом летаке у руц“ жодам нестрпљиво тамо-амо по плочкњ ку. Ноћашње акција мора успјети, море —— им то изрочито Трст мора бити посу лецима, цео Трст исписан поролама Ујутро морају сви о томе говорити. И таме се појави фигура другарице Ма ринке. „Здраво, Маринка!“ — брзо је разложим свој план. „Дођи!“ — и од тучно ме потуче за ружу, и већ смо тр чале тршћамским улицама од другарице до другарице. Затим још скочи Марммкз у меку гостионицу која је имаша“ и матрпа у наша торбице кре ду Момачно ми ставм у руке тешку пљосмату кутију, „Држи, то је црвене бо “ ње" зделице, и њоме ћемо
писати!" Око осам часова били су у најтам ммрим капијама тршћанског грала, чи
теви зборови, „Бао, сеахом пакет ле такз м сваком 30 креда. Ти Нада са Цазтком поћи горњим депом Вие Као дучм, Алексиј м Иво горњим делом. Нева м Метка на Пјацу, Гопдони, Нушке и Соче у Виа Мацини. Брзо, б2зо!" И наше су се торбе испра ле су још семо кутије са бојом. ло ми се као де имам у кутији крв на
га за фашистичке шпијуне којих је но. ћу било много, Изгледало ми ја као дз сам судец.
„Демас Београд — сутра Тост!“
Писепа сам много. Осећала сам де ми је халут лепљив од боје. Ко би да нас пазио на кепут кад је Београд ослобођен!
Поа Ка НИ Нин куне едвав ест, била је кутија празне, Мушка м Не ва чекалс сума ма доготовеном ме
сту, Ускоро су стигли и остали, „Какс је биво!“ „Мрагно!“ — „Је ли све у ре ду" — „Скеј"
Отишта сам мући као у сну. Дуго ни сам могла заспати. У тањи су сјапе преда ммом, попут крви цржене, реч које је ове моћи тршћансна омладини“ по зидовима кућа мсписиваља, као по стедњу ос“ту фашистичким ковницима
оне Тито, живео Трет у слабод
ЈРУВТРИРТРА ТА га су
„ја сам стара, могу да спавам на даскама, а рањсном је потребан душек.“ говори 70-годишња старица, кандиларка низ Хаџи-Попове узнце. То су речи У којима се одрсжава гозе ма љуба зг нашу појску, оних које је оскулица тајнтис притисла.
Започета још 8 фебруара — до данас кампања сибирања за војску, којом Руководи организација ЈНОФ-а, поко зала је пнане резузтоте. Само од 15 до 20 прикупљсто је по рејонима: 2.919 241 џемпер, 5.156 черата. 1749 покривача, 5.842 кошуље, 3.053 таћа, 1,466 рукавица, 6.429 пешкира, 6490 јастука, 3.531 навлака, 2.015 марампиа, 19.174 прибора за јело. 13.382 комада посуђа, 201 душек, 92 кревета, 625 шалова, 357 лампи, 516 одела, 95 пари обуће, 342 салвете, 73 кг санитстског матермјала, 243 папуче, 193 порфије, 16,5 мстара платна, 10 чутурица, 136 капа, 49 упијача. Мајке доводе своЈу децу, мазе пиопнрс који у својим ситним ручицама доносе — играчке. С њима онм дају рањеном борцу део своје радости, своје љубави.
Ово је тек незматна помоћ борцима, који за бољу, срећнију будућмост сви“ Ју дају највише што имају — своје снаге, крв м животе.
Тракторсни течај у |оесм Саду
22 јануара отпочео је тракторски течај у Новом Саду. Њега посећује око 100 ђаха, омладинаца. Теоретску м практичну наставу врше стручна лица, која настоје да у што краћем року оспосебе младе _ трактористе за обрађивање Земље.
Уз стручним рад ученици нормсте време м за нуптурно-проссетна подизање.
Најсећа пехара у којеј радим пре ко 150 радника, мснључкво за ма шту војску, прорадила је пумим капаицмтетом. Оса пекара мма 12 пећи, = свака од Њих пече одједном 120 хлебова; само за мссец + го дана пронзведено је преко 7.208700 и: жлеба. Та ради
дам м ноф. Данас су радмчци подови производњу на 35.000 кг. Свм радници ово фабрике су се састајаам ма нолферемцијама, мзмоњивали о мсмуства, чу турно и политички се годизали, Десму-
титћи о раду у фабрици онн су тр-" = = кзмо да гебољшају каазегет бо. «че когечину продухцнје, ке чисећу м др. Радници резе у трм смене тало да фабрика рада дз немоћно. У једној смени раде само сжљеджици м омладинке. Оза смена је постигла најбоље резултате.
уда је потребна некиа нашим једн-
имцама већа количина хлеба, омладинци се ме одмарају мако је по плану
за има преко 200
ОМЛАДИНСКА СМЕНА ВОЈНЕ ПЕКАРЕ |: РАДИ УДАРНИЧКИ
преданђско, него непрестано раде. Огз омладниска смеча не само да је мспуимља своју норму мего је промзвеле 2.400 кг жлеба више, за време своје смене. Међу њима мајвише се мстиче омладннац, ударими Мван Стојков. О» ради веома гсшло ми брзо м до данас прековременнх часова
радхти, ко ће мајуреднији допазкти ка посао. Он» раде када н прековреме ко, саме да би што вкше промзвелх хлеба за нашу војску. Нарочита пажње
Омладнисиа смена војнс пекарс ма раду
у пемарм је посвећена чистоћи, У омла дмиској стени су две другарице одговорне само за овај посао. Из целокуљног рада ове нске смене вади се да онм раде са пуно саести м поле та, да раде ударнични, дон ради мисли на наше Со дз борцима треба доста хлеба м добро! хлеба. М зато омм улажу сву стоју воштику м снагу да што боље мспуне задатам којим је вред њих постављен.
Број 33
ШЕЛ ШИ
мн
ЦРНОГОРКА ЈВУВИЦА
упућеној са И комгреса омладине Цр“« Горе и Боке Пречсједшењу АфЉОЉа послије предлога за додјењавање ордона Народног хероје буду Томовићу, стоји ш-- Због ведиког и самопожртвова “ учешћа у борби напрсдис џрногорсхе омладине им при том испољсну 2иччу одважност м сназажљивост, 360: исуморшог рада ма окудљању и орге оању омладине у пашој народно: ослободизачкој борби, за велико ЈУ вештво, показано у мајсжим данима борбе нашсга народа, самопријегор и херојску смрт — предаажсмо да се додијели ордсм Народног хероја Љуотаи Поповић, члану Покрајниског одбора Црногорске мародве омладине.
У депеши,
Дети лик младог народмог борца Љубице Полофић, износити њемо животно дршло, значи исто што м говорити о мла-
дом црчогорском нараштају, који |е чарсто прихватно барјех борбе м слободе свога народа.
Љубица Попавић је у свом раном
дјетињству мапустила своје родно мјесто Медун (код Подгорице) оставиле стрме ланце Куча им Комова, људе пријеке и смјеле, меродне пјесме, тамо увијек моее им разноврсне по стилу и тами, бујну машту својих сељака, који су дали Марка Миљанова Дрехаловића, њеног дједу; и пошла у крај — Војводиму (Сента) — гдје се живјело другечије — тиша, мрзим, Фогаснџе. 11 њу, — теко дугачек за једно мало сељечко дјевојче — оставио је тра убичином керактеру. Љубица је тражила преви живот скога дјетињства, њагову топлину м срећу. У родитељској кући, гдје отец допази пијам, строг, се бичем, а мајка ћути као робиња м плече кришом испод мараме, Љубкца није могла маћи њежност м бригу, тако неопходна за младо дјезојче. У школи, на пу за школу — Љубица опет мије могла наћи сњоје место.
сним градовима м селима. „При пољ с“ дочекаам ислружиних оуку ++ изроди — сепаратисти, продана офица ри без војске и бирогда:а без народа
припремао. Црисгорски народ увијек је био и остао непокорен. Ом је пазназао " осјетио себа м своју снагу, скогу Пар тију, своја најбоље синоге-комунисте. А Партија нија земрпа нити чечала, Пар. тАе није нздела свој народ, већ ја
за са њим, пред њим — Партија је рипремепа народ за усланек. И пјсрни син Партије и нерода, Љубице Поло. ић, мсуморно ради и учествује у припремама устамка. Сада, као _рукосодилац Окружног комитета СКОЈ-а (Подгормца), Љубице још живље и не уморимје ради, не позмаје никакве пре“ преме, прелази блокове, страже и ухо-
се, учи их м приповме за устанак Што је нејвећи дио радничке и ђачке омладине из Подгорице и скоро сва сељачка омладина пошла 13 јула на устамак, то је узолико заслуга организа
ције СКОЈ-а, којој је на челу стајала Љубица Попоњић. При стварању масовне амтифашистичке организације — Црногорске народне омладине, под рукуводством Буда Томоамћа, Љубице Поповић је узеља широког и жлвог учашћа м на | конференцији омладине Цр не Горе и Боке (новембра 1941 год) била у: изабрана зе члана покрајинског
одборе Црногорске народне омладине. Њена ријечи на тој конференцији остале су дубоко урезана у сјећање делегата. У најтежим дамима за црногорски на-
дарили мож у леђа народној. борби. Љубица истрајно м усгешно разобличазе међу подгоричком омладином четничку издају ми мобилише све младе смага своге нраја за мастављања народно-ослободнлачке бор-
о а. сади пачава це већ миоле ствари бе: Под назежим околностима, Љуба: У + а је и а со син аи име ој Миси о грелазн непријатељске номуникаци.
уживо учествује у раду ђачких кружока у суботичкој трговачкој екадемији, ДА би се затим по погратку у Подгорицу (ирајем 1928 г,), кео члан Савеза комумистичке омладине Југослевије, Мраеа свом мледошћу им срцем реду м
чепредни подгоричке омледике. Ту, , својој Подгорици, гдје је раднички
смпадмисхи похрет био врло широк им мажам, Љубица се брзо истиче својом одакошћу им полетом.
— Одлазили смо често из града, ми радници са средњошколском омладимњма излете у околна села — прич
Ико Мирковић. Љубица је међу
ом, друг
зоред пјесма и зебаве, говорило се млин читали чланци о борби радног народе против реакције, 0 уче. шћу омладине у тој борби. И Љубице је чешће иступала м говорила. Њене ријечи су долазиле непосредно, од срце м утолико су кам биле ближе м схватљивмје. Са мама је често ишао м друг Будо Томовић. Једанпут, кад смо се арећалн, Будо ми је рекао: „Видиш, Ихо, ову Љубицу, такви треба да буду омладамсхм борци. Она ће се силно разви-
уати, јер нем . пришла искрено, свим својим бићем, Сњојњм _ меуморним _ радом м по-
тетом, својом љубављу према друго. зима, Љубица стича позјерење средњошкнопсме омладине и постајо њем нај омиљенији руководмаац, она се развиј # истинског борца. Пријетње, казне ишта мије могла сломити Љубицу и њене другоже, подгоричке ђаке.
Пошто је 4 уртољачку вхеде мију, де би мо издржавен родитеља и школовати брата м сестру, Љуби ца са тешком муком упосљава као мозополска радница у творници дузана у !одгорици. Она брзо успијева да позеа м организуја монополску радничку омљадану, да успјешно руководи њеном гаржфном борбом.
Тада долазе нојсрећнији дени у ње могу живо" рбења м неуморна Љубаца Поповић, вјерни учених нешег јулачког СКОЈ-а постаје 1739 год. члан Аомунистичке _ партије Југославије. То
= била Љубацн највећа награда за њан тад и успјехе, то је био почетак њеног си дубљег и свестранијег реда и борза. Кео члан Мјесног коматата СКОЈ-а,
жаћу полнциских и шлпијумских уходе, којиме су крвави режими преплавили „еукротиву м борбену Подгорицу, под чиовором да продаје ду Љу бице одржева састанке м конференциуе, преноси материјал и литературу. У семм радничким штрајковима, ма санм демонстрацијама слободарске Подгорице, види се, пред радничком и средтеошнолском омладином, плаан м блиеди лик Љубице Поповић, увијек насмијам и полета Долази рат и одмах са њим — капитулацмја, Телијански „кокошари“ м „леземари“ у зеламим умиформама, са кожоштњим _ репом на кали, брбљиви, дречави, размиљели су се по црногор-
Б
је, набујалу Зету и Морачу, иде из олштине у општину, из села у село, одржава сестамка м конференције, » уздиже морал и дух своја омладине. А кеде су талијанске дивизија из Под“ горице, Даниловграда и Никшића, за|едно са четинцима и крилашиља, отвочела офанзиву против оногорских
Зартизама, каде је започеле | мепријаофанзива, _ Љубице
тељска
и организозањам омладине, већ м ниво борац, у првом борбеном реду. Послије отстулање црногорских партизане зе Босму, јуна 1942 год, Љубице остаје кео члан Покрајинског комитете СКОЉља у Црној Гори, Теж ту, у тешким условима илегалног живота м раде, догаза до пуног израза борбена аоља м херомзам Љубице Поповић. Док је у сваком гржену, за сваким каменом врвбао талијански и четнички шипбок, док су шуме м брда претресали „ложачни“
ца,
пази из једног краја у други, од Ко мова и Лебршника до Ставоре. У тим тешким данима, кода се морал био код з покољебао, Љубице хввта везе,
се са омпадином, повезује гру= активиста, припреме их за поновну борбу.
Једмог јамуарског дана 1943 год, дез смела позадинска радника, Љубица Поповић м Рашко Божовић, пошли су у засједу познатом четничком кртолоку, из њиховог племена Куча. Сачекали су те не цести која води кроз Куча. Зарку вутомобила пресјекао је оштри партизански плотум. ИМздајник је остао да гежа смртно погоћем, Из својих јерињака, касарма и зесједа појурмли су четнички бандмти за смјелим освјетницима, Љубицом им Рашком. Нахлаза ма засјаду. Четник позива на предеју а оми му предају мамијсњени метак. Ивко обоје рењесми, пробијају се и долазе до једне колиба. По трагу снијега, четниим су их пратили и опколили кол Наоружана чете ситих зајерова против дза изнемогла борца! Какља борба! На позив да се предају, Љубица и Рашко одговарају пушчаном ватром М бомбама. Дон су четници употребљеваљи м бацаче, дотла су два ратна друга била истрошнла сву муницију. Али је сада мјесто пуцења из лебе долазила гџесма и поклих слободм, последњи – поздр. мипим дру-
говима који кроз Босму крче тешки пут побједе. Када су по плочама око колибе одзвањали кораци и жагор
четничких кољеча и њихове браде пржио пламен бацача запољене колиба, унутра, у колиби, у пламену разбунтала сламе, код Љубице и Рашка, као поспедњи одговор, одјекмула су два матка, које су ови мећобједиви ратници намијенили себи,
Са именом Љубице м Рашка, подгооичке м цоногорска иоане полази на мове ратне и ра, хвелин марод је ислу жовој |умачкој смрти.