Omladina

(Стеван

још као Гимназијалац, а марочито у вишим разредима, радећи марљиво предмете, почео је све више да мисли ња свој марод, његово је срце заплам“ тело, гљедејући мучни живот свога народа. Ом је почео да размишља испитујући _ узроке тога стења м тражећи пут по коме треба да крене да би му помогао. Он жели да сазна нешто веше о његовој историји. Упознаје се са студентима из вароши, од којих сезнаје много ствари, за које дотеда мије знао. Студенти су му причали о Илиндемском устенку, о Гоце Делчеву, о студентском удружењу »Вардорн у Бе-

Наумов

жњата страх при помену његовог имена. Град је често преплављен лецима, 6 ћи полиција не може да ухвати никога. Она се досећа де је ту умешана чврста Стеванова рука м њен се страх мешв са . Смобдевен лажним легитимацијаме, он путује у Прилеп, Скопље, радећи пожртвовано на организацији мародно-ослободилачке борбе.

Дољази 1942 година, Врше се припреме за одлазак у партизане. Стева је м ољде мсуморем. Трчи на све стрене, убеђује м борм се против свих оних који говоре да су немогуће партизанске борбе у Македонији. Стиже и Мирче Ацев. Стари другови се демонстра-

живота студената м за слободу целог македон«мог нерод,». Они су му причали штем студентском _ покрету, 9 борби

греду, које је водило истинску бу за поб

и Стељиму.

упмјава сте те за њега нове ствари. Отворао се пред њим нози свет, шири ли му се светлији видици, Када је зеодлази у Београд,

м редког народа. руне полиције и Стеву неколико денс

после тога хапсе. полицијом _ 69 је одлично држао. успехом је положио први испит. Време од 6 месеци, које је одлежео у » много на њега, Чим су та пустили не слободу, са још ОдЛ у У

меким Стева поноња падз у руке полиције. Сада бива тучен, вели ни чувени егант мије могво да извуче ништа од њега. Стеван се држи јуначки, Ом је већ члан Комупистичке пвртије.

Посљо пуштања из затвора одлази у

орг

Он постаје велики срганизетор, таћен знањем и искуством, које је стедемонстрацијама, у 32

старих огенате који су служили м ес ликосрпској реакцији, почела је да врше над Стезом,

згодан момемат да га ухалсм.

На Илинден 1941 године, заједно се Кузманом Јосифовским, оргенизовао је прво демонстрације у Битољу.

Месец дана после овога, долазе 2генти његовој кући да га ухапсе. Код куће су били Стева ми још један дру' Коце Металецот, На питања агената, да аи ту станује Стеван Неумов, Стевина им мајка хладнокрвно одговара да пре два дана отпутовао за Софију. Агечти се зачуђено о погледају и мапуштеју кућу. Пола сата доцније опет се враћају и то овога пута њих десет, и побеснели врше претрес по целој ку ћи, колајући чак м петос.. Али _Стеву мису машли, он им је већ умакао.

Отада почиње његов илегални живот, у коме још смелмје, још пркосније меставља рад _ Полиција га свуда јури приређује рацију у греду, ели Стеву не. може да пронађе. Заједно са Стевом учествује у раду м његов средњи брат Ђорђе, моји се под утицајем млађег

брата препородио. Полиција употребљава

оњ један ФА

ција и штр. уједињемим смагаме о предано им пожртвовано раде на ширењ! мља-

вечери, када је ишео на зажазони састеижаза шће стоже очемог мин га и мирно га ларешина му се приближује: »Ко си ти: Покажи личну чертуја

Стеван но џепа легнтимаци-

од пуцњаве. Уплашени бутерсим полицајци и агенти, не знајући шта

са и режолљером, био је спремам ма све. У немоћном бесу бугарски фашисти осуђују ге на смрт и уцењују са 200.000 лева, Тих дана бугарска војска и полиција резбиле су Битољски одред. У ожој борби пао је у руке непријетеља и Стезанов брат Ђорђе. Он се јумечки држи у скопском затвору и је

у, осуђена ма 15 годима, и Стева се није обесхрабрио. Погибије њише је појачала њезлотво- циме. Бугарски фаштисти га осуђују још меколихо пута на смрт им уцењују ге још већом сумом. У то време Стеаа је постао им члам Оперативног штеба Народмо-ослободилачке војске за Ма«едонију. У месецу септембру, на путу за Оперетивни штаб, заједно са Митом Богојевским из села Болно, једне вечери сстају да премоћа у малој шуми из села, који их је приметио, јевља то поткцији, Бугари камионима шаљу целу чету ма Ресна м још у току ноћи неприметно опкољавају место, где се не вазе Стевем м Мито. У саму зору о1почела је борбе. Два су јунука махолнко сати водила ју, мако су били опкољенм са свих страна. Каде им је не-

ОМЛАДИНА

"им

Писма радне омладине

из Војводине — од:овор хушкачима

23 о. м. отишла је прва радне брмгеда у бербу кукуруза; за њом је 27 о. м. отишња м друга група од 250 омладинаца. 40 омла' динаца Техничке школе се припрема оде својим _ другоњима у помоћ. Стигле су прве вести из Војводине. Писма пуна радости. Омладине

ски примају младе Београђена. За њих, за радну омладину Србије простиру се богате трпезе. Не оскудењају у белом хлебу, сламладино по зор живи у чистим

Ево једног од писама које пиша другарица Зија Олги Ћирић:

„Драга Озга, пишемо ти сви ми Вождовчани. Добро ско, здрави смо, радимо ударнички. Прилике за живот су изванредне. Стан чист, храма одлична.

Са здрављем смо сви добро. Девојке се такинчс са мушкарчима, ко ће бити бољи. Данас, удрато јутрос, већ други пут #демо на терен. Од куће у којој спавамо далско је 10 минута. Прекјуче смо пшам у суседно село. Дали смо једну приредбу, омладинци су били прло госто-

та

ТУстајемо у пет часова (кажи свима Тамо: устајемо без гунђања). Полазимо на рад у 8, а враћамо се у 4 часа поподне. Сап живот се развија плански, кроз другарство, кроз самопрсгор и рад. Поздрави све тамо. Кажи друго“ вима у дому да мислимо ма њих, да и опи као и ми морају раднти и то сада кад нема нас више и боље него раније. Морају сви ди буду удартним, Ми ћемо доћи кроз један месец, а дотас здра80, Зија"

Фвеко пише редна омладина Србије. Ове речи одлучности треба да буду побијајући докуменат омима којима мије у интересу напредак земље. Слуге подмукле реакције убацују у месе: „Ме пуштеје омладину у Срем! Кунурузна поља пуна су мина. Они коће да нам униште м побију дему. Зашто Војвођани мису сами покупили кукуруз!" — сикћу злобно, док поред њих пролазе коло. јводину. Њихово подље интриге немају одјека, Њихова разорна подлост о разједињавању омледича Србија м Војводине ствра су неуспешне методе. А омладина мде, не зауставља јући се, својим путем. Ома је по ново — кво им безброј пута доседа — дожезела да је права удзома смега мове младе државе, ка којој се ломе све непријетељсна пажн!

Са Црног Врха

1.100 омладинаца Србије малази се још на Црном Врху. Форммрани у три бригеде, омладинци зејечарског, —моревског, лесковачког, мишког, беотрадсжог округа, ударнички руше, секу, износе дрве. Свој велики завет Титу, своме нероду, да ће усећи зФ потребе Београда 51.000 куб. м

мичу нови ударнкци, ударне чете па х батаљони. Још 17 јануара дошла је на Црни Врх омладина моравског округа формирана у батељоне. До денас је исти батаљон однео у у дисци глини м раду, зато с правом м часно оси назив »Ударники. Омладинци зејечарског бетаљоме у изградњи и подизењу пруге премашили су сње норже постављене од инжењора. За један дам оми поставе 420 м пруге, за четири и по часа мстоварг 27 великих веона шодера зе подбијање пруге. Ненавикли не тежак физички посао

стало

је суб греде којих име зном извршују. 150, су за друг" стављајући запаљене бомбе под себе.|ма, Међутим, они су данас већ стигли

Теко је погинуо Стеван Маумог, борец за слободу. Није хтео да падне жив у руке мрском непријатељу.

Ступају по градовима им селима нове смеге, његове данас ослобођене Макадомије, испуњаљајућу зевст који им је

• сма- 5етеВио својим мвуморним животом #

ге да ухвати Стевана, осећајући де је оре ту снаваку Пн ак уде људи наро- љишисни Са

Амог устанке. Међутим, 10 нимало не пад бра' а У оу а же

спречава Стевана да и даље пожртво- о Фамо ради, савлађујући све тешкоће при ослобођењу свога народа,

Чес преобучен у сеоско одело, чесу грађанско, помеки пут са брковима м наочерима, али ром и две а полици-

ја трежи по целој гарошм. Стева поста-

је оммљен, о његовој се хребрости говор“, Цео народ га воли, обавештава га, Полицајце и штијуне

крије и помаже.

жове шире домовине, нове федоратмане Југослааије, заједно са свима сло-

„Ке строшимс окој, ке сринемс јарем, ке стопиме здружно жестокнот траг, на вековно братство ке пламнемс жарој, и слобода вечна ке отрее праг“

г.

„ удармике. Њих 62 масекли су у једмом даму 125 метара.

Омладинци са Црног Врха, вожици рада — ехо их зова једен од удар чика држосеча — имају времена м достижу де св м културно-просветно уздижу, Упрево је мзишео први број ње овог листе „Млади горосечев.

Друтерице које су пошле с њиме чиста барака, негују болосне ово, пару рубље и кувају. Диана нога з2једница рада разбија у прак и пепео

тврдње непријатељске ендв.

"Ми ћемо покезати својим редом реаиционарима да змемо де се орга| изујемо. Ми ћемо им похазати што је у стању да учими мова омладина н на каква је поданге . Показаћемо им своју спремност, своју гото-

заљсних зодата-

" ој држеав“, окушећемо се на жама и удериме м изградићемо се кроз рад и малорск — пише у листу »Мледи горосечах Миће Стојановић. Отако говори младо покољење Титових јумака. Без фраза м филозофи рања они су се мврсто збили, дигли главе, м овено уједињени они сечиња-

њоју силу м моћ нове от 2

__Број 4 _

У ЗНАНУ ТАКМИЧЕЊА ОМЛАДИНА ХРВАТСКЕ ГРАДИ

своју ДОМОВИНУ,

Мала херојска Бавија, иако некоднко пута попаљена, још је увек менс-

црпна у давању за саоју зи на омладина, главни носилац ударничког стваралачког и борбеног духа, У брзаним темпом гради м ствара. Да би осигурали топле домове партизанским породицама, онн приступају копању земље за прављење опеке. 250 омладинаца и омладники пстрињско! кота“ ра за два дана ископало је 2000 кубика земље, Као иризишње за најбољи ударнички рад додељена је заставица „Најбољој омладини Б је у изградњи федеративне Југославије“, омлади нн села Јошевице, општина Јабуковац. Исто тако је 9; омладинки општине Дреновац ископало 30 кубика земље. Десетана другарице Љубе Гљива из Бијелих Вода радила је при томе посау цели дан без одмора. Дух претконгресмог такмичења продире у сва: ку кодибицу, обухвата све младо. О. младина општине Глински Трник у своме замаху објавила је тахмичење чак мн поједицачно, 58 омладинхи и о младипаца искомињало је у једном да“ ну 70 метара кукуруза, Мала напаћсне Банија дала је нашој борби много ју мака. Међу њима има много младих, готоно деце.

Окружии одбор УСАОХ-а за Банију предао је диплому у знах признање 32 удариички рад 17-годишњем Паји Црљеници. Он је бир борац УП б2миске, касније је суделовао у удар. ним грулама које су се бориле постиз четника. Доспео је да сврши електро. технички курс. За време деомесечњог такмичења дао је 37 радних дана, у био 7 четника н 3 усташе. Ударнхчки дух маде, увек нисмејане, Јованке Ми: лојевић још живи у наслагама иско пзне земље за опеку. у изнсссним дрвима, које је мала Јованка за десст дана изнела за НОВ. Њен млади лра гоцени живот покосила је епидемија тифуса.

Од 8 до 18 фебруара дала је омладина општинс Малн Градац 1Е антара крви. Милан Дробњак, из селе Мали Градац. спасао је једном рањеном борпу живот давши му одједанпут пола литра крви.

Из крушевачког округа

Омладина Гаглова сакупила је за роњенике 40 пари чарапа, 4 пара ружанице, опамека, сапуна и нешто мовца. Она

бора У Крушевцу је одржана приредба ис којој је прикупљено 34.000 динара 3. рањене

У крушењачком срезу ради 13 аналфабетских точајовај њих похађа укупно 437 лице, Од свих села највише учесника дало је место Горњи Степош са 60 и Глобарм са 56 лица,

ПОМАЖЕ ФРОНТУ

Народ и омладина мале слихевите Баније, на којој су са згаришта ни ле нове дрвене топле кућице, својим несебичним давањем м радом осигура ва себи срећан живот,

порушена села већ су травом, у њима је још 1942 престао живот. Испод омладин ских руку никао је опде, ма старом порушеном свету, нови живот.

У двомессчном претконгресном такмичењу омладина Кордуна изградила је 54 бајти,

Откндајући од уста, српски народ Кордуна сакупио је својој браћи у Дализцији 58.338 5.428 кг граха, 8 кг масти, 462.796 куза добровољног прилога, 14790 кг жита, 1431 кг граха и 760 кг масти. Омладина села Латин, општине Подум, дала је још и уз овај прилог 270 литара кукуруза.

За месец дана лретконтрссног такмичења 2,111,891 кг хране био је дар сазвонске омладкне својим боршима Пет омладинки из Бијелог Брда, осјечки котар, изгубиле су своје жиноте у киши бацача, мосећи борцима на положај храну. Њихови млади животи о бележкли су пролазе славонских бри-

Кордунск давно обр:

гада.

40.000 радних дана дала је омладима вировитичког котара (среза) за копање ровова. Она је била та која је до последњег часа код надирања непријатеља остајала уз војску У | ној динији. копајући ровове.

У дрвеним палучама „слабо одевене, омладинхе села Резовац одлазиле су на посао, Њих 60 у месец дана дало је 1.090 радинх дана. Ката Милаковић је сама у једном месецу дала 20 дана,

У месец дана такмичења Славонци су проширили своју организацију за 10,170. чланова.

На обронцима Папука и Псуња леже торска селашца, гнезда првих лаџтизанских устаника. Током четири го дине, она су претрпела много офанзива. У пламену усташког гнева неста јале су ситне, сламом покривене, кућице и опет ницале, Народ је потпуно =хономски исцраљен. Омладина српског села Бијела, добила је од омладине суседног града Дарувара помоћ од 21.000 куна. Мако у тешким условима, она сакупљсии мозац шаље у Далдмацију. Омладниз Базија, Чађавице, Михлеу-

та послала је за пострадала села 170

комада разног рубља и 121 хомад по-

сућа. . 200,000 | куна сакупљено је за

Далматију у округу кашичком. У ...

Овим резултатима, голсмим ударнич. ким замахом на фронту ми у позадини, омдаднна Хрватске дочежаће своју нај њећу манифестацију Први конгрес

омладине Хрватске,

БЕОГРАПСКА ОМЛАДИНА НА ФРОНТУ РАДА

Омладинска радна бригада на путу за Срем

О београдској радничкој "омладини

_ Током ових дана радничка омладина Београда одржала је своје рејонски комференције. Први пут у историји Југослазије, она сл диж одлучује. сама о својој будући Коифсрсиције имају за циљ што твр. шће окупљање свих радничхих омладинских маса у један јединствени аларат који ће одиграти, авећ и одиграва значајну удогу у обнови земље. Јуче је одржана конференција радничких рукотодилаца сних рејона, Претстављајући сваки радничку омладину свога рејона, млади руховодноци одлучио и чврсто постављају своје предлоге, адрано ззпзжају о омладина у дожавимм београдским предузећима већ данас осећа велиху одговорност која лежи на њој. Њена помоћ привреди је директна. По страин још стоји огромна већина београд“ ских занатских радника који нису но викли да живе властитим животом из-

-

аан дедокруга свога рада. У државним предузећима већ су организоване удар. ме петорке — састављене од најбољих омладинаца који ће ускоро почети у-

. дармичко такмичење. Осим тога стао.

реми су паомови за разне рејонске хур: кеве, Неки од њих су већ ми прорадиди, Коо на пр. у Белим водама — в2спитни — који обавезно посећују сви шегрти. Оргенизују се стручни и ма шински курсеви у десетом рејону и курс техничког цртања у ТУ рејону Велику улогу у схупљању радничке омладине одиграће н разни спортски клубови, Лел пример јединства рад“ ничке и ке па“ казује УП рејон, где ће се органиже вати раднички футбал и средњошкол“ ски бокс који ће међусобно да се повежу. Београдска радла омладина ће у својим | настојањима наћи огромну помоћ окупљена око сзоје симдикалис оргавизације.