Omladina

_Број 41

ОМЛАДИНА

СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Никаде до данас нису свежа изоргме ммрисне бразде са Косова и Мето“ хије осетиље толику радосну живост, никада до данас њил мису обрађивала заједничка мледе руне српских м шилтарских омладинаца. У ведром пролећном дану заједно реде омладинац Ср-

и за плугом, мепосредно маа њега омлединец Шиптер за ралицом.

До недевма те њива су биле строго мадељене, омеђена бодљикавим жицаме, до недавна било је бело „кече“ семе раздора код нерода који насеља вају Косово м Метскиј ши рм, Софи, Црногорци сеју семе љубави и братства у оранице, данас је бело окече“ омиљено код свих њих.

Омладина је дала колики прилог у раду ожо сједињавења српског м шиптерског народа, ома зна да је само упорма простећивањо масе једини услов под норма ћа ома моћи остварити па. сопу братства м једимстве шиптарског, мрмогорског м српског народа.

Дзе хиљаде пет стотине ђака Срба м Шиптвре посећује школе у којима раде 240 српских и 260 шипторских учитаља, а срадњошколска и студентска омлодина одржење знагфабетске течајево које похађају неписмени старији људаљ У Приштини недењно _ отворена книнснаце. српских књига стоје тамо књиге писана шиптарским језиком. Отварајући о књижницу, Лепосева Про“ тић је мстенле: „Окако како денес стоје српске књиге поред шиптарских, теко морају да стоје један уз другог и наши неродн“. У

Голема жеља за просвећивањам мес

је

над Космета изражава сео у речима 1Етодишњег Шиптара борца: „Имам 18 #0дима, вли кеда потучемо Немце ићи ћу да учим школу. Кежу ми да ћу моћи бесплатно да се школујем". (Со нето прижељхују м омладинке моје су кедоако скинуле фереџе м које су решило де одагмају таму из својих замречених соба м ма свога животе. Осмог марта многе су муслиманке поскидале фереџе, приступала о одлучмом реду ожо изградње м обнове своје замље, угледајући с« на своја другарице храбре муслиманже борце: Бију Бокши, Ђилије Хана и др. У току омладинске недеље појачана око с

мледнњске недеља упркос пошег врежена поправила готово сау саобраћајну

мрежу, С помасом она можа причати омледини

рима које је уложила соко

режу сто килограма часова имзреде 120.000 цигарета, дашњи радмик отворио је 30000 дуван. счих листова зе 8 часова.

У фабрици саламе током Светске омладинска медеље Милан Дујић и Орлендо Маркамз повећала су производ њу ма 300 кг. у једном сату, док је пре

у мсто време израђено 200 кг.

4.500 омпадинеца чекало је у Гњиле-

Југославије о својим напоподизања зорма по творницама. У фабрици дукала Химљли Шемседин м Џафер Шабан дувана на сат. Ариф Мухарем и Јешер Ибрахим за 8 14-го-

нима делегате из Србије Чекели су сто. јећи пуна 3 сата. Српски делегати никехо мису стизали, али су оми неставили м даље са чекањем. Када је жонечно стигла српска делегације вал одушевљења обузео је Своју радост онг је изражељела позива. њем српских делегате у госте с кућање.

Узафјимни рад шиптарске м српске омледние Косова м Метожије међусобно зајздиичко потпомагање, које се темеем на братској љубањм и слози, доказује поново да ће омпадина Коссва и Метожије знати м хтети чувати све тековине борбе које су извојевели њени народи у зејздници са осталим меродима Југославије.

једно путовање санитетским бродом

»ПР

Вучен моторнњм »Лабудом« санитетсни брод »Прењ« мирно пресеце Саву # у својој утроби носи 200 рањеника ма лечење у позедину. Кренула смо |у-

трос рано сз пусте обале Сав,

спељемог села Јемена, да би кроз 5—6. сати вожње стигли у Сремску Митровиду, одакле ће рањеници бити транслортовами деље. То су пре» рањеници уз

дремско офензиве,

Свуда је тишине, само тико куце срце бродског моторе. Дижу се јутарња

мете.

2: | Тражњм комесера брода, То је 17-т0дишње из Колешине. Управо је звузеја презн-

после,

кед је свршила посао, она ми спремно

прича о свему — о животу м раду ма

јрњем једног рањеника. Мало

том броду.

Целокупно особље брода броји 9 људи. Сем су омладинци, младићи м девејке, осим о дера Челебића, боогредског лекара, који води стручан надзор над рањемицима,. Већ два месеца они превозе овим бродом наше рењемнике. До сада су путовали 18 пута мз Шапце Београд, Ово км је прво путовање ма ковој лимијм, Посао изискује велик се да по мекопико ноћи не спозају. Сами кувсу зз све рањони-

4 |

за

напор. Догеђе

| ње Подједнеко је шиптарска и српска омладина Урошевца спушаља Адем Садика који је не шиптарском језику Ротсетња ња пале другове. Подједмехо су осетили тугу српски омладинци за палим Шиптериме и шиптарски омладин ци за палим Србима, Великом љубави приступа српска оДеса Дрошновић мздизању шкотарске омладине, дмаљења вредни

превијају их,

гмему, Када брод због тамне ноћи мора до

пристеме уз обалу, тода постење свој

сружану стражу. Рањеннци треба | до

сваку њи

ЕЊ«

брлом и мутном Севом м изд мирним снужденим врбама зеорм свеже: »Ми смо млада војска Титовач.

ком раду. Сазј омладински колектив земста зеслужује да буде мезван удзрничким, Обишво сам просторије брода. Већимсм су ту лежши рањенмцм. Никакво кукање кли уздисење не чује се саде. (Да нема повоја ке би човек ми зиао дз се малазм међу рањеницима.

— Добри су они, друже — каже друтарица комесер — семо нас муче због Саи 6и хтели де пију, а лекар је зобранко.

Један рањемих се јевља: »Па какеу Радост још имам нед мисем на пеложају. Дај ми барем водеч.

Обншао сем читав брод " ред с многим рањеницима. Сви они је-

мзговерају топло мео што би ражлн: куће, дом! Они су срасли с њим, жуде за њим.

22-годишњи Живорад Перновић — из Лознице контузовам је. Код Врбење удтрива је мима у његовој непосредној близичи м савга га потресла. Говори њи пихим стосом:

— Бојим се да се рат не сврши пре

Много се данас говори о ударнич-|

„Када нам у теммим моћима клецају кољена од натчоњечанских мепора, њеда пузимо невидљиво, осветнички (уршма непријатељском Фумкеру, када У зору слободе која се рађа рушимо фе-

" пороб-

љеним људлма песму о слосоди, давГП СУ идеш

1о су речи младих бораце |риморске бригаде, која носи име палога ју нака Јанка Премрле-Војка, речи ње.

који иду његовим путем и за његовим |примером. Личност партизана Војка је постала симбол оорое риморских Словенаца, њиховог ослобођења и столетног ропства и њихове лепше будућности.

Војко ја израстао из о земње, на народе. Зато је већ као дете омрзнуо фашистичке господаре ма свег срца. Оселао је бол словеначког мовека када му туђинци секу шуму, када му брене словеначку реч, када ма огммају од усте хлеб, који је жуљевитим рукама изорго из приморске земње. Бидео је насиље м лажи италнјенских фешиста и одлучио се на сорбу протна њих, Сам је некада девао реч својим _ пријатељима де ће увеи „ра|дити оно, шио је корисно за наша људе, за њихову срету м ослобођење. Нека дође

балиловску униформу у школски нужниж и побегао кући, када су га хтели обући у фашистичку униформу. То г9|сло га је водило када је суделовео у | илегалном стовемачком часопису, због чега су ге као седамнаестогодишњог ледића искључили из школе. Његова исоке народна свест мије попустила

0. ми теде када су га саслушавали, тукли

Страна 5

_Вррћајија

Народни херој Словеначног приморја

Јанко Премрл-Војко

сели су за његову глажу 50.000 лира |маграде. Војко со појсвљивао данас овде, сутре онде, његове храбре акције су скоро уаск успезале, _ повећавао се број његових бораца и зеплењеног оружје. „Под воћством друга Војка не чини нам се ниједне акција тешка, се може учимити „еко то Војко каже теко су говорили његове јединице који би ишли за њим у смрт Бојкова чета је била најбоље уређена од свих, најбоље меоружана, мајбоље дисциплиноване, њихов логор је био примерно уређен. Куд год би Војко дошао одмах би организовао везу са али службу, усло-

јединицама и вишим штабовима. Знао је чудно да зввлада људима; њему " његовим партизанима сљуде су била широм отворена врата, постео је јунак и понос приморских људи.

Војко је био до крајности поштом човек м мајбољи друг. Узск се бринуо зе своју једимицу, трудио се зе резоноду м поуку својих другова.

При логорској ватри је разговарао са оорцима о политичким проблемама, тумачно им је своје знање о војничлећ мо текничким песањема, заједно су рецитовали им павали народне и парти(Он је имао неутољиву ељу де што више изучи, — Његова свест, његова љубав за родну земљу оала је мензмерна. Увек је јасно имао пред очима да је сада дошао чес када мора свека приморски Словенац да да све од себе, кеде мора Словеначко |прижорје оружаном борбом да оспободи своју земљу. Се тим сазнањем ју|ришао је на челу својих бореце, то се|знање је ширио међу слободе жељно |приморско становнишиао, одушевљаљао је за борбу, позивао на општенародни устанак,

него. што се је живот без моје јединице, Бивши трговачки путник из БеогреА, сада борац Светомир Максимовић рењен је од бацача у леву руну.

буду сттурни. — Братићу се ја Брзо натре, може

Ам + ом — нагњевили су мсс доста, маму“ плита тај напор. то правиање ре-| цили су нас доста, вам ће платити све ње м сви оста- | 75;

су мепоом За м м Ђул Деша Боша које ома улажу соко 68 ученица,

(С помосом може де се похвали омладине Космете, да је у току Светска о-

пи послови који се постевљају _ пре њих, савлађују оми лако, Свакога дана мађу времене да разоноде рањенике,

да мм, приреде мвли концерот. Тада над

ОСЛОБОДИЛИ СМО ЛИКУ

Издалека смо ггедели Удбину. Голо Брдо начичкано зидмиаме. Нема кроња да би човек могао рећи: тамо неко станује. Свугда голо хамење.

Свепуо је 20 март. Батаљони су се већ молазмли на положајима одакле ће почети општи јуриш ма Удбину м њеме одбрвибене положаје.

Други батаљон заузео је положаје према самом месту, пран од Ондића према Борју источио од Удбине, трећи

се густи дим, • затим са чула детонацмија, Теко исто и у Бодју. Кроз заштитну маглу борци и тенкови |уре напред. На свим фрон товим“, код свих бетаљома јуриш за ју“ пише

— Биди ал артиљерија туче — добеци меко из стрељачког строја, Борци су радосни кад чују своје топове, Још брже |уришају, прес

У штабу брмгаде звони телефон: „Наши су мзбили ма Иванов врх“ јевљају

Кордунушу м спуштамо се у Висућ“. То је четврти, ледом со зиде борци

гађају одлично. У | теми

Чес затим додаје брзо: „И већ плаћајући Плови брод низ воду брзо. Промичу места на обали. Босанска Рача, ушће Дрине, Сремске Рача, велики срушени њест преко Секе, Стижемо напокон у Митровицу. Опраштам се од рањеника, који на тако чудан начим — болесни им немоћни дају човеку нове снаге и још јечу веру. Опраштам се од "Прења и од дмемог омлединског колектива, који с толино пожртвовања ради на том тешном им одговорном послу превоза маших рењеника,

Озрен Милеуснић

ОМЛАЛИНСМЕ

> 7

: 5

Мт |

9 | увек је осровао да ће доћи дан када

ће нестати фашистичког господства.

То његово веровање почело се остав-

ривати са народно-ослободитачким по-

кретом, против фашистичког окупатора. 1у42 г.

4 дишњи Јанко Премрл придружио се пранм приморским партизанима. Почео је живот и дело партизана Војка.

У тешким приликама, на опасном млегелном терену борила су се прем приморски партизани. За те борбе бига је потребна велика хреброст им меууједно м депековидост м окретност. Војко је поседовао све те особине у великој мери. Због тих спо-

мах Чрункмионера, водника, командира мете, команданта батаљона, Ле, висок, снажан младић убрзо је постео љубињец својих другова им целог приморског људстве, уједно м страх нталијан Скик фашиста. Бојали су га се, се акције су приписивали њему им распи-

свој | конгрес. Омладина Хрватског Приморја волим да чита „Приморски жнјесмик“ м зато не жали труде наносећи ма својим леђима папир м остали материјел из мелријвтељских гарнизона.

У Кикинди су 266 средњошколаца зе

тополе,

шених бегремових седница м засаднли „сету количину нових, Истовремено је обрезано 19.000 жомада мледик може.

собности брзо је дошао на место вој- |

| 1943 #. покрет се у Приморју јеко разано, Из чета су мзрастали батаљони, ма бата-

|биља „Приморска зона том Брачичем на челу.

љома бритеде м одреди, формирана је 7 са командањ Војко је био | Прве приморсме бригаде. Између именовања м формирања бригаде Војко је погинуо. Зеједно са снагом партизанских јединица растао је м страх италијанских окупетора. Итапијенске војна области су изда|ле наређење да се морају повећати |посаде упоришта. Посада Италијама у Идриској Бели бројела је сто људи и добила наређење де се склони у об лижње _ јаче упориште. Одлазек се имао извршити 28 | 1943. Војко је узео ФА мајбоља борца м отишао са њима у заседу. Италијани су се приближавали засећепред је ишла иза“длица, затим главнина у колони по један са разма-

|извидница је била уништена, до по-

дно судбоносми хитац у трбух, су мосили тешко рањемог Војка у логор, скупљалм су се око њега сељаци гласно плачући за теко драгим партизеном. Војко је знао да ће умрети од те-