Omladina
Страна 4
ОМЛАДИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ПРЕД СВОЈИМ
Ако пођете само од Сарајева д Дрине видећете порушену Босну, вид ћете шта је учинио фашизам. Срешће те колоно стараца, жена м кон. већ по стотину километара пешаче вр« ћајући се на спаљене огњишта, носе" ма својим пеђама по нежолико десетин килограма жита, што им је даља нерод на власт, Видећсте жене и децу кек вуку плугово м како мм се под тере том савијају леђа. Алм, видећете јо мешто: место миљоказа срешћете сл пане мепријатељске каммоне. _ Лоше» њихових коња обележазоју скоро с ку стотину метара. Рећи ће вам људе костур овог камиона лежи ту још о 1741 године. Тежва је скоро сва Босне б њена омледине је свесна да мора не прегмути све своје снаге да помогн своме народу.
Да би свој Преи конгрес дочекаљм што боље, омледина Босне и Херцего њиме је припремајуће се за њега — се мо за време Сестске омладинске неде ље — учинила много на подизању све је земље, лечећи ране којо јој је за дао фашизам.
У ДРВАРСКОМ СРЕЗУ
Омтадина је у поправљању пруге у чествовала са 9.765 радника и мзград» ла 12 ко пруге.
У чишћењу пруге од смега је уче ствоваља са 16.970 радника им при том очистила 52 км пруге.
У попрезљењу цесте је учествовал 3,452 омлљадница мн омладинке. Поправ љено је 968 метара цесте.
ЧЕШКА БОРЦИ ~ ТИТОВИ ХЕРОЈИ!
Жестоко им магло се одвијала борб-
е (Мославине). Јуришајући, ујан Жишка < Троцнова“ поново доказују своју решеност којом они, ево, њећ пету годиму помажу сљојој југ браћи не ослобођавању земље м уништавању ме
1 КОНГРЕСОМ
У припремама за прославу Недељ • радило 35.368 радника. У ове цифр. убреја се м рад пионира који су ради аи у тим екцијама.
Резулат тога раде је био: окречене 523 куће, 54 шоћњека, дотерано 45. овера дрва за сиротињу. Приликом ра да на прузи су насуте 4 прекопине, по арављено 12 км пруге, ископане 1.82. оупе за прагове итд.
У БИХАЋКОМ СРЕЗУ
25 марта је било немогуће да се с држи срески збор услед ситуације у ојој се малазно народ среза, Рад се »двијао у ношењу муниције и хране » толожај у даљини од 8—10 километа за. У томе раду је учествовало 19 »адмика, а у преношењу рањеника 12 задника који су пренели 9 рањеника 1 километара далеко.
У ПРИЈЕДОРСКОМ СРЕЗУ
Ф од Е редска приједорска радна чета је зарпала тога дама у реседнику 15 рожоа и смотала 3.00Ф% метера бодљикаве дице. Направљено је 17 им пруге, Воарски батаљон је секупно 5,000 метаза бодљикаве жице око Љубије.
КОЗАРА
На опустошеној Козари поред оста знк бригада реди и „Омладинске уде а бритеда Хероја СССР-а, партизан - Зоје Космодемјанске" Она у про ићи обрађује сада мапу ја земљу Козаре.
Радне јединице Козаре су дале за једем дана 17.621 раднике.
ИСТОЧНА БОСНА
У срезу [е 5 радних чета.
Радне чете Кораја једног дема је плеза чарапе за војску, 8 другог дана читипа баште, тако да је зе два дане ала 79 радмих дека.
пријатеље. Тада је пао омладински руководилем| У кројачкој радионици у Тузли, омљаРангел Јосип. У имке.
пробе, одбио је другове која су пте је место.
спесавајте оме који ће остати живи“ Пи је изнемогло чешки омлади-
7Ж теде, његов је поглед благо сили амуо ња прса, помиловао храброст која се сјеља ма њима,
медању При
те је мојим друговима." последње речи омладинца Јосипа Рантела. (Он је пао овде, код Гарбшнице; мно-
гб је његових другове пело диљем чи. | Босне
таве Славоније.
је животе су узидали у темеље своје домовиче, братске федеративне Југославије. Својим жотваме током ма: родме-ослободилачке боров, чешки народ Славоније је осигурао себи часно место у оквиру нове Југославије.
ИЗ ПРЕОМАЈСКОГ ТАКМИЧЕЊА
У целој Макадонији достојно је прослављен велики општенародни празник, Првомајско такмичење је обухватило широке мародне масе, заталасало је све творнице, установе м предузећа.
У Ресну су формиране радно бригауде које су зв кратко време уредиле центар града. У реду учествује сва омледине, а јавили су се чак м 80-г0дишњи старци. У великим денима 0-
фења и они су ставили на респопожење земљи своје старо снаге,
У Охриду, на земљишту између ги ммазије м шумског расадника, ископале су редне јединице им војска за јдам дан одводим камал дуг 1,000 м таре широк 5, а дубок један ме! омогућено отицање воде до р=седника у коме ће седа млади расади брже и успешније мапредовати.
Осим овога изорано је 20 јутара ње 6, 20 јутара ледине, прекопано 23 јутра напуштеног земљишта.
„Сваку недељу м празнични дам, претворићемо опсаде у дан жолективмог рада“ — говоре задовољни добро вољци.
Сви радници мн раднице скопских крејачких радиомица пошли су у војну радному им тамо радили од 6—14 чесева непрекидно. 16-годишњи Томе Ми швевски се мстакао овде својим полетом и марљивошћу.
Велешки радници су решили да до Првог маја саграде ме нове пруге м целу схретницу м да преместе шести и седми колосек на прузи Велес—Ваачани, МИ учинили су то. Само једна група од 30 људи поправила је у једном дану 1.000 метера пруге, док су радници ложмонице за 5 дана ослособили 8 путничких м 16 теретних вагона.
У Крушевцу су радмици до Првогз у потпуности мзвршили све з8двтке којо су били у току тахмичења постевили пред себе. У рнци плавогт кемена »Жупач, поправљена је ба верна пећ зз 12 чесова уместо за три дена. Дз би се продукција повећала ма 50%% радници су редили на темлератури од 70".
Радмици ложиомице су, поред редог-| 3
мог посла, оправили три локомотиве, оспособили многе машине им алат, м поставипм нов резервоар у водној станици у Сталаћу.
Широм земље појачаним редовима на обнови, мародм Југославије достојно су прославили свој празни
~“ за свега ама 1.294 кошуље, 1.364 пара гаћа, 530 аршаља, 35 мантиле, 6 марама м 5 кеиеља. .
Сен ови подаци су само један мањи (60 ективмости омледине у Босни и Херцеговини,
На своме Првом конгресу омладина Босне м Херцеговано ће извршити смоРу своје борбе м свога рада, и још боље организована плансим ће триступити делу изгредњо своје уже домовиза м слободне ДИ федератна-
је. Она
пооте она еледе федералне # Херцеговине им свим смагама је помоћи у раду за остварење срећне будућности малаћоне земље.
ОМЛАДИНА
Број 48
И5ГРАЂУЈЕМО НОВУ МАМСДОНИЈУ
„За ребота песма ма сегде ке екми, ке слави слобода и посрекјњи днн..а
Пре годину дана на Козјаку, Осогову, Белесици м другим пленинама, грмеле су пушке и решетали митраљези — то је избезумљени фашистички скупатор вршко последње очајничке покушеје да сломије жељу македонског марода за слободним животом и унмшти његове најбоље синове — партизаче, који су у борбеном заносу са братским јединицама Србије и Космета ослобођавали своју домовину.
У изкедонскив ТвОринцама
Поопале је крвава мејска офанзива, воњом _ храбрчи Титових бораце да истрају у борби за бољи и срећнији живот.
Данас слободни македонски мерод м његова омладина, делећи радост ослоБођења са својом брећом из Саргјеза, Трста и Горице, вршм сав саће капоре за што скорије ослобођење целе маше домовине и потпуно Фешистичке звери. Све више радич жеромзам захвата омладинске масе,
Довољно је семо да се сетимо на оне дане каде је по' цичи зимм омледина Скопља радила на На фебрици хрома у Херијеву. Прсти су се кечити од студени, Ан је шмбао слабо одетена тела, вли омладичске руке, чврсто стежући ашове, па су избацивале цигле м земљу. А мало а у хладној сале Бли ли
:
аи у води стеуну греде 5“ оњашечом дрфемом мосту.
Кода је требало што пре подићи разорене пруге и мостове — омладина
Отстрањују се последње рушевине са спантских улица
СЕЈЕМО УДАРНИЧКИ У ЧАСТ ПРВОМ МАЈУ
Приближава се први мај, међунзоодми празник рада. У току целога њесеца омладина је нестојела да што више допричесе коначној п. мом уништењу непријатеља,
Зепочело је такмичење _ свих гела среза иришког са селима суседних сразова. Омладина је с песмом и одушевљењем одлазила на посео. Свакога дана резултати раде били су се бољи им успешнмји, теко да је за шест дама дато 1300 радних сати, Постигнути зултати су следећи: попаљено је сум окрета 37 јутвра; зесејено је 10 јутара мукуруза, 6 јутера кромпира, једаме јутро лука м другог ситмог семена. За то време подрљано је 100 јутара земље за разне усеље.
Као најбољи ударних се истакао друг Ђорђе Марковић, којм се мстакво у бр-
и број радних сати а Аврамовић, мако је читаво време имале болеску руху.
У радовима је учествовало 110 омлединки и омладинаца,
И омладина Нерадина кроз резултате удврничког рада, уз песму им полет, по-
казује де хоће да помаже на обнови ваше земље.
Својим удзрничким _радсм доказује дз су домста достојни речи које кзговарају при сваком послу, а то су речи: Ам смо Титова удврничка омладина Сремаж,
Уз сље успехе пољопривредног радз, омладима је постигла пе је же и у културно-просветном
У тожу овог месеца здрмина « “ зе
Омл
ре- приредбе са мајбољим устеком.
дима пожазује много воље за хултурно. просветни рад.
Зе Први мој припреме се омладина са скечевима, рецитецијама им песмама. Она је постигла нарочито добре резултате у броју прочитаних књига,
Омладима зма дгу против не пријатеља мије довољма само борбе на фромту, већ м борба ме фронту рад у позедимм, где треба да се неоруже моћним _ оружјем — маужом, те свим културно-социјалним тековинама,
Први мај прославила је омладина у знежу ударничког рада, и доказала де су керојм фромте м хероји рада понос
нашег карода. Омљадкиа Нерадина
зе и ту била прве. У стотинама су кретала колоне омлединаца из Прилепа и Неготина, из Кавадара и Велеса и о сталих градова и села и километриме
морамо извршити овај задатан« — го-
Али највише можемо осетити дубоки препород македонске омладине, коЗи је меступио у процесу ослободиљачког рате и рада на обнови земље, код смвадмне по фабрикама и предузеће ме. Нису то више матмуреми младићи
пниј »Наша мера прораднти, Тамо горе, неше браја вени ни и. земним мрије-
Врло је велико одушевљење зе рад код младих бораца Југословенске армије. Претпрошле недеље је кренуло да рашмчмсти пут у близини Скопља пре—
~
УМ
пи
онладина пожртвовањо ради
ко 200 младих бораца. Са громком пе сом | промаршнрали су они улицамг Скопља, Ф ма траиспаромтима су блистеле крупно ислисене пароле: »Ми смо борци Титове зрм: мад мама се Берјак раде вијек, »Удармичним радом подигмимо машу земљу« итд. И само зе меколихо сати огроман део пута је био очишће
м дезоке, мапором, који мрзовољно м незадовољно крећу на ред. Дивно је погледати земос младих људи у прегалачком раду постављеном на бази такмичења и осетити искрему радост ч уверење да
удврмички да би што пре била ослобођена цела каша домовина, дв би је што пре подигли из рушевина м крви« — говоре млади радници м раднице. Тако су омладинци фабрике цмгарета у Скопљу такмичећи се за Први мај товисили производњу за 1209, о маси
дневно 60 кг, седа ниједма ме избацује мање од ове цифре. Многе од њих избацују два, три путе више кмилогрлма цигарета дневно.
У државној штемпарији „Гоце Дељ довољно жлада велика радна атмосфера. Комстетовело се да се посао који се сада свршевв за месец дана, једза мегео за годиму дана под окупецијом.
Теко омладина мажедоније гради своју домовину. Сваким чесом, сваким демом, свзким новим успехом ма фрочту рада, сте више омладина Макодомије улаже своју мемсцрпму – енергију за обнову своје порушене земље им ДО примоси да њема ужа домовина = још јаче жариште нових побе;
фронту рада.
_ Вррћа иу,
НАУМ ТАШКОВ ВЕСЛИЕВСКИ — ОВЧАР
У његовом крају причеју се легенде: било је то једне касне стеже летње жечерм. По Фисоким брдима изнад семет Ресена његово овце су зедовољно Злејале м чупкале свежу зелену трату Ме ватри су пуцкарвле гране, а ом је седео замншњен и тужем. »Зашто су че стргли од учењајх питао је самог м буљио у старе мозине мучећи се да нешто прочита.
И тада, кео из бајке, кроз тек резћистаљле грене букове шуме, пробила се чета младих партизана. Бујни, стасити људи са пушкама преко ремена окружилм су ге. Он се није уплашно, Погведоо их је добронамермим погледом и, сетившм се приче о партиззнима «ојм су се шириле по селу, срце му је задржтаљо радосним осећ,
— ЊМучиш се да читаш! меко од партизана,
— Де А куда сте кренули њи, прим јатељи!
по Дошли сло да нам пошними пут за К.
Путем се теко зближио и спријатељнд Сб њима м више се никад није раство од њима.
упитао је
Разбаснеља се фешнстичка реакција. Планином су жретаљле потере за потером. Окупатор је хтео да у самом почетку угушм мародму борбу. Мале че"а од тридесет партизана у којој је био и Овчар вршила је дамомоћне пократе, Кроз долине, густо _ мспрелљетено гране, беспућем — пребацивала се са једног краја ма други. Али једног магловитог јутра, после заморног моћног маршоваења, када су сви мислили де ће наћи одморе у дубоким шумама гљанине, чета ја наишла ма заседу. Загрмеле су пушке, Бесмо је зауртао митраљез. Меци су заззиждалм мад њи. ковмм главама. Партизани полегаше ме земљу. Озчар је упитно погледао комамдира који се узнемирено питао шта треба да ради.
Мазад ме смемо, За нама су други, шалатом је проговорно Овчвр, Треба јурмшети, другог излаза нема.
— Како! Јуришати! А шта знаш нопика нас тамо чека! Ми смо шека људи, одеретио је командир.
— Ватра м није тако јака. Меће их бити више од шездесет, св сигурношћу рече Овчар.
артизани отворише ветру. Овчар се чспрван и опрезно се поче етен зати напред, За њим су пош А када су битм у непосредној па мепријатеља, одјекнуле је отсечна комљида: — Спремајте бомбе! и снажно "Ура«, мешајући се са циком митрањеза, разнело се планином. Оачар је јурмо први. Ом се имје уплашно што су му меци звиждали крој главе. Ом
мије стао ми онда каде му је метак
пробио леву стрему капута м окрзнуо кожу на грудиња, Он је јуришао гле дејући како со помаљају томо мад ка: мењем главе фашистичких _ краниха, жтео је што пре стићи до њих м бомбом их размети,
У паничном бекству фашисти су се растурили пламимом, а нежолико њих љежало је ма камењару мртем, са тупим маразом пица.
После ове борбе борци су још више заволели Овчера у коме су видели чењежа са војничким способностима,
Формирана је чета »Јане Самденски“. За заменика командира поставили су Овчара, Кроз тешке борбе и акције, кроз крв м жртве, челичмле су се младе партизанске јединице, расле сваким даном. Заједно са њима растао је м Овчар као војни руководилац,
Формиран је први батаљон »Мирче Ацевх са младим командантом Овчаром на челу.
.
Било је то крајем 1943, На Кожуфу, завијеном дебелим плаштом снега, див ње су завијале буре. Претстојао је в#елимм покрет — пребацити се чек у кумамовски крај, на Козјак планину. Келома је кренула ноћу. Кроз смежме #икоре м мећаве пробијали су се слабо одењени им скоро потпуно и борци.
Руке бу се кочиле на одекни куњ двациме. Цео источни крај Македоније
пресећи им пут. М зазврјали су камњ омм пуни фашистичка војске према Бевасици и Ограждену. Отпочеље су жестоке борбе. По цео дам су борци лежалм на снежним положајима, борили се м јуришали, пробијали се, кошуље
ма су превезивали ране м ноћу без одмора, измурени и гладни, одлазили напред.
Колоња се спуштала стрмим падина. ме Плачковице. Коченским пољем зе вијала је надошле Брегалница.
Како да са пређе преко реке!
— На мост, другови! Проћи ћемо ју“ ришем ако има заседе,
И Овчар је стао из чело колоне. Па. жљиво се примицео мосту, Једимм житрим скоком зграбио је поспаног стражара за гушу,
— Прст, ми речни, зелпретио је револљ вером,
Колоча се губнља у снегом ном Осогову.
зввеја
» Данас је Овчар командант 50 дивн-
ствари своју пламену жељу за учењем. А сам омн борци који су под његовом командом јурчшави ма мопри:атељске бункере м утарђења и из»ојевали смежне победе, са поносом говоре: — Ми сто овчаровци. Аца Шово»