Opštinske novine

О заразном запаљењу мождане опне — Епидемиологија и кретање менингитис цереброспиналис епидемика на страни и код нас. —

Незнатна егзацербација инфекције са менингококусом у унутрашњости земље, пропраћена новинарским коментарима у дневној штампи, привукла је на себе пажњу шире чит.алачке публнке. Та пажња изазвала је са једне стране претерану бојазан и страх, који су свакако неоправда ;ни, а с друге стране пробудила потпуно оправдано интересовање за ову болест, њену природу, епидемиологију епидемиског менингитиса, као и за начине чувања и принципе предохраве здравих. Користећи се приликом пробуђеног интересовања за епидемиолошке проблеме везане за инфективна обољења уопште, а специјалко епидемиског менингитиса, овде ћемо у кратким потезима изложити најбитније о природи и епидемиологији кочења врата. Сама болест заразног менингитиса као и њене епидемије одавно су постојали, о чему сведоче на пр. написи АгеШаеиз и Раи1из уоп А§1па још из VII века наше ере; али ова болест, као заразно запалење можданих опни, клинички је издвојена из осталих врста сличних оболења и правилно дефинисана тек почетком прошлог столећа. Бактериолошки правац у медицини, створен генијалним радовима Пастера, скоро је довео до проналаска проузроковача те болести од стране немачког бактериолога \/С^е1сћ8еЊаит у 1887 години . Морфолошки и биолошки менингокок — изазивач те болести је диплокок доста сличан са гоиококом изазивачем гонореје. Ова клица има нарочити афинитет — сродство према можданим опнама, те према томе нарочито напада мождани покривач и изазива одређену клиничку форму оболења. Клица заразног менингитиса, менингокок, обично улази у здрав организам кроз слузокожу носа и ждрела и после кратке скривене инкубационе периоде, од неколико дана, клица се нагло намножи и изазива познати клинички изражај у низу карактеристичних симптома: јаке главобоље, повећања температуре, повраћања и карактеристичних нервних симптома (дермографизам, симптом Кернига, реакција зеница и др.); у току болести јасно се развија најупадљивији симптом непокретљивост и кочење врата, који и даје назив овој инфекцији. Ток болести има три облика: акутни, субакутни и хронични, а такође и форма оболења мрже бити различита: од једва приметних форми, абортивних до тежих и фудројантних. Варијација тежине

оболења иде и много даље до сасвим благих тако званих менингококових кијавица и благих запалења гуше и ждрела. Ове последње форме оболења у вези са клицоношама, које су клинички преболеле болест али нису бактериолошки оздравиле и нису се ослободиле од клица менингокока и носе исте на својој слузокожи (носа и ждрела), највише и доприносе ширењу инфекција. Најистакнутији француски истраживач последњег доба бактериолог Сћ. №со11е са својим сарадницима открио је и експериментално утврдио нарочити облик инфективних оболења. који се клинички уопште не испољава, јер тече без икаквих видљивих симптома, мада у ствари има све периоде типичног оболења: своју инкубацију, врхунац оболења; и најзад оздрављење — реконвалесценцију, изазване вирусом. Из организма невидљиво оболелог вирус се лучи са секретима и екстретима исто тако, као и за време обичног клинички видљивог оболења, са његовим типичним манифестацијама. Постојање таквих облика инфекција утврђено је за многе инфективне болести, и такве форме зв. неприметне болести (та1асће 1паррагеп1;е) имају пресудан значај за ширење и одржавање непрекидног ланца инфекција, који баш омогућава чување и развој вируса дуж већих временских периода, слободних од видљивих епидемија. Дакле, аналогно видљивим оболењима и епидемијама постоје невидљива оболења и чак неприметне епидемије, које тињају да би се наједанпут ватра епидемије разбуктала код подесних спољних космо-метеоролошких и епидемиолошких услова. Несумњиво гакав облик оболења постоји и код заразног кочења врата и познавање ове важне епидемиолошке чињенице даје нам кључ за разумевање историје епидемија менингитиса и одржавање проузроковача ван периода епидемија у виду расејаних без икаквог уочљивог плана и епидемиолошких веза спорадичних случајева у многим земљама. Из историје епидемија заразног кочења врата навешћемо неколико података из прошлог и данашњег века. Прва периода ових епидемија обухвата године 1805—1820. Први случајеви били су утврђени 1805 год. у предграђу Женеве, месеца марта. Приближно у исто време константован је и у Америци већи број случајева менингитиса у једној јако еруптивној форми на кожи, са