Pastir

349

заглади уердним трудогшма, — и заиста, шние те ее трудио него ма кош од апостола. Ако ко хоће да посвети свог жи* вот ма кнквом делу, и жели видети плодове од свошх трудова у том трудном делу, он нек узме за пример живот ап. Павла. Шта он нше трпио за веру у Исуеа Христа! Три нута су га гудеш били штаповима самим нечовечним начином (II. кор. II, 23,) геданпут су га претрпали камењем и тако га оставили, мислећи да хе он већ умро. Незнабожачко правителство затвори га у апсу; философи смехаху му се, он хе нретрпио опасности и на мору и на суву; претрпио 1е буру морску, и дан и ноћ борио се с бурним таласима мора. И чудо, све ове незгоде нису му смеле пут. Он хе ишао као храбри вошик да завохухе сав свет своме Гесподу и цару. Пут хе његов био из хедне стране у другу, из вароши у вароши. Ап. Павле нахвише се бављаше с проновеђу по великим варошима римске царевине. Из Сирте, он хе отишао у малу Азигу , и распространио Христово благовешће у тох страни — од Тарса — на хугоисточном брегу Азихе до Ефеса и Трохе на западном брегу. Одавде иређе у Европу и прошао хе грчку од Филибе и Тесалоника до Атине и Коринта. Но мисао његова одавно се стремљаше на далеки запад, он 1е хтео да дође у Шпаниху па и тамо да проповеда слово божихе, а тим да начини средсредиштем хришћанства на западу. И нихедну хригпћанску цркву, коху он основа, никада незаборављаше, већ ху хе свагда носио у души свохох и молио се за њу Богу. Жеље тих цркава — жеље су његове. Он се стараша о сваком члану цркве, исто тако као и о самох цркви; он унутарње свакоме сачуствоваше и иродужаваше пут свох; њега су волели сви, и он хе се предавао свом трудном делу са свом дунгом, Силу свошх беседа он подкрепљаваше посланицама. Ни хедан од апостола нихе нам оставио толико писмени дела цолико остави апостол Павле. Све н>егове иосланице дишу