Podgorac
4 Подсораци,
Из угла стручњака
МАЛИНА (Еиђиз 1даеи5)
Плод малине је велике биолошке вредности. Он у себи садржи висок проценат суве материје (од 9 до 22%), укупних шећера од 3-7% (са доми-
нантном улогом глукозе ин фруктозе), од 0,6 до 2,60%, укупних киселина. од 04 до
0.8% минералних материја, од 12-55мг7% витамин ПЦ, пектина. бојених и ароматичних материја н др.
Због оваквих својстава плод малине је квалитетно дезертно воће. Употребљава се у свежем стању или замрзнут . а погодан је и као сировина за различите облике прераде (у сокове, каше. џемове и слатко и др.).
Због велике потражње на светском тржишту, малипа је изузетно _ рентабилно _ воће. Пророди већ у другој години
Робна производња малине почиње после Првог светског рата (1920. год.јна подручију Ваљева и Чачка.
Данас је робна производња малине проширена и на друге брдске _— рејоне Југославије (Ариље, Брус и др.). Годишња производња од 50.000 тона (1959/08) или 515 ко по становнику, сврстава Југославију међу највеће европске и светске произвођаче.
Са око 40.000 тона извоза Југославија је највећи извозник у Европи.
У будућности површине под малином не би требало значајније повећавати, али он требало – обратити посебну пажњу на обнављање малињака квалитетним садним материјалом, произведеним у посеб-
30. јануар 1999.
Шта раде пчеле, а шта треба да раде пчелари у фебруару
ПРОЛЕЛЉЛНО БУБЕЊЕ,
У нашим крајевима, ма какво време било, пчелиња друштва крајем јануара и почетком фебруара почињу да живе новим животом. Јавља се прво легло, а из кошнице допире живахније зујање пчела, а с тим у вези настаје и већа потрошња хране, јер се храна троши на исхрану старих пчела и на исхрану легла. С појавом првог легла пчелиње друштво мора непрекидно да одржава
сталну температуру од 55 С при којој се троше знатне количине _ резервне хране. Потрошња меда у фебруару премашује потрошњу у
претходна три месеца.
У фебруару, под нормалним околностима, пчелар се не сме много мешати у живот пчела, а и не треба ако имају довољно
да се врзмају по пчелињаку и да узнемиравају пчеле.
(С обзиром да је претходна година ·сбила врло лоша, пчелиње заједнице нису биле у прилици да обезбеде потребне количине резервне хране, па стога пчелар мора сваком пчелињем друштву дати шећерно-медну погачу. Погача се ставља у кошницу на брзину и пажљиво. Пчелар не сме дати времепа пчелама да се узбуде и полете. Преко погаче се ставља три до пет слојева папира, (најбољи је од натрон врећа), поклопна даска па поклопац. Крајем месеца фебруара треба дати још по једну погачу на свако пчелиње друштво.
Драги пчелари, толико за ово _ прво _ писање — листу "Подгорац". Надам се да ћемо
Ј- > „ “ А Т Ј 5 7 7 Х Ј > ел 55 по сађењу. Плодови сазревају ним, дооро контролисаним =. и ако су ДООВе У Е успети ла о- 1 листу дооије рано, те се тако уложени новац матичњацима. рига пчелара треба да буде у мо сталну рубрику. брзо враћа. Затији кошница од ЈЕ Е ЛЕНЕ Малина је најзначајнија Зоран ИКОНИЋ удара ветра, н да онемогупи оран ~ 1 РСА па “пе јагодичастог 6 > | улазак мишева, да не дозволи р Је ) дипл.инг. воћарства и | људима и
воћа. У Србијн је почела да се гаји 1880. године, у прво време као украсна баштенска биљка.
Општина Осечина се налази на простору од 326 квадратних километара или на 32.600 хектара земљишта. Према нешто старијим подацима ( а нових нема ) обрадивог земљишта је било, и то: 12.416 хектара њива, 4.000 хектара пашњака, 3.200 хектара воћњака, 2.000 хектара ливада н 30 хектара винограда. Остале површине су шумско и неплодно земљиште.
Када би се сада урадила анализа стања земљишта, дошло би се до закључка да је, у односу на изнете податке, велико померање настало код обрадивих површина, а нарочито њива. Не спори се податак да су знатне површине нестале градњом објеката, проширењем путева. Међутим. како ствари стоје, у коришћењу обрадивог земљишта, на терену, све је више шума које су настале на том обрадивом земљишту, а да није извршена промена култура. У сваком насељеном месту, односно селу, дошло је до знатне промене. Нарочито у смањењу њива у корист површине под пашњацима и шумама. Овоме доприноси смањење редне способности, јер је село све старије, а у задње време је, због економичности у ратарској производњи, опао интерес за интензивније
коришћење пољопривредног имања ( нарочитог обрадивог ).
Нестанак _обрадивих површина ин повећање површина под ливадама и
пашњацима, требало би да резултира у унапређивању сточарске производње, али није тако. Број грла крупне стоке и број оваца се, такође, смањује, а све то заједно село чини економски нејачим.
Уз науку и друга техничка достигнућа
домаћим животињама
виноградарства
ниво _ производње се донекле одржава. На територији општине некада се производило 3.700 тонај-: малине. 200 тона купине, 5.000 тона шљиве, 2.700 хектара са просечним приносом од око 3,5 тона по хектару. шшеницом се сејало 2.500 хектара са просечним приносом од 58 тоне по хектару. То су били задовољавајући _ резултати. У неким производњама се не одступа много, а у некима је велики недостатак. Обрадивост земњишта се полакој| смањује, а самим тим и производња) опада. |
Где ће бити крај:
Обрад ПАВЛОВИЋ
За љубитеље паса
ОСНОВАНО КИНОЛОШКО | ДРУШТВО
(Оснивачка Скупштина Кинолошког друштва Осечина“ одржана је 22. јануара 1999. За председника
кажу
-Мани те ватре "црвени брате“. ускоро нам
више неће бити потребни димни
телефоне. (Аутор карикатуре: Живојин МАРКОВИЋ)
сигнали јер, . да ће и Доњи Братачић, коначно, добити
друштва изабран је др вет. мед. Зоран Бељић, потпредседник је Милета Срећковић, кинолошки судија из Каменице, а секретар Никола Маринковић. Утврђен је финансијски и годишњи план рада. Друштво ће пружати стручне савете за власнике (садашње и будуће) расних паса, а у плану је оснивање неколико матичних легала (од ловачких до кућних паса), која ће имати проверене сертификате. С обзиром да убудуће ниједан пас без ловног испита не може ући у ловиште, друштво ће организовати ловни нспит за псе одређених категорија. Власници осталих врста паса могу, такође, у оквиру Кинолошког друштва жОсечинах, да потраже савете н стручну помоћ. Поред тога, кинолози ће вршити тетоважу паса свих врста, а самим тим доприносити смањивању броја луталица и напуштених паса.
Р. ГАЧИЋ
| | |