Pokret

покрет

405

кованом раднику не може поверити. Без посла ће остати у шрвом реду земљорадник, који ће се моћи својој кући враттти, не нађе ли другог посла.

Кол шетпуне обуставе рада једне творнице остаће незапослено шрема томе само неквалификовано радништво, дакле 6%, које ће убрзо наћи у другим творницама запослење.

Најгори случај наступа у ошштој криви 'ј)изводње. По кскавима институција за осигурање радника има у држави 50.000 осигураника. Од ових треба одвојити барем 30.000 на чиновништво, послуту у надлештвима и слично. а 20.000 на слуте, служавке, раднике код ситних занатлија и слично. Број самих индустријских радника износио ои потоме у целој држави 370.000. Скине ли се од тот броја број оних, који имају још коју другу могуцност зараде, дакле земљорадничке дисиденте са 78%. т.ј. округло 270.000. остаје тек 100.000 радника, који би дошли у прекаран положај услед обуставе свих фабрика у земљи. Да такав случај може само у теорији бити постављен, а да се у пракси не догађа, јасно је. Претпоставимо међутим један од најтежих могућих случајева: обуставу рада код половине наше индустрије. У том случају долавимо до 20.000 бестослених радника, и тил 59.000 наше је радничко питање.

Често пута тражи се излаз из незапослености у захтеву, да се одстране страни радници. Ово је један оправдан захтев. али није решење радничког питања. Хоћемо ли нашу индустрију у погледу производње учинити независном од страног света, треба да што пре запослимо властито радншштво. О30 међутим не може и не сме да се догоди преко ноћи. Ми нисмо ботати у квалификованом радништву а када је говор о странцима, онда само квалификовани долазе у обзир, али ми немамо за сада много мопућности. да дођемо до властитог квали(јуикованог радништва. квалификован радник стиче своју квалификацију у првом реду у стручним

школама, којих ми нажалост и за нашу малу инду-

стрију премало имамо. Хоћемо ли се решити странаца, треба оснивати стручне школе, треба. код домаћег човека створити смисао ва ову врсту образовања. треба страног радника моћи заменити домаћом квалификованом силом. Одувети индустрији квалификованог страног радника, а не дати јој замену исте вредности, опасна, је ствар, и пре но што буде тај корак учињен, треба, промистити и о постедипама. Уосталом број страних радника, премда знатан, још увек је такав, да не може одлучно упливисати на наше радничко питање и незапосленост.

Модерно је социално становиште свих народа. да у моменту незапослености треба држава активно у ствар да уђе. Разни су начини, којим се ублажу је незапосленост под директним утицањем државе, но ти нису још за нас од важности. Наше је радничко питање и у најтежим случајевима лако решити. Држава треба радника без посла само да запосли. Наши покварени путеви, нерегулисане реке, хиљаде покварених ватона и локомотива даће доста посла и већем броју радника, (но што их може најгора крива (без посла оставити. А ми ћемо на тај начин доћи ипак једном до прометних средстава. каква су потребна једној културној држави!

Иницијатива. дакле за решење незапослепо ти лежи потпуно у рукама државе. Она је до сада притиском на послодавце тражила пут, да смањи број чезапослених, али се тај пут показао рђав и опасан. Једна индустрија која је присиљена да задржи све радништво када мисли да је потребно. ла једап део отпусти, доћи ће после тора у положај, да погон посве обустави и све радништво отпусти. Услове за рад не може диктирати Министарство Социјалне Политике, они су врло комшликоване природе и њихов почетак треба тражити на другом месту; нашротив, прилике радничке класе треба да диктирају Министарству Социјалне Политике, и само у том случају нестаће и оно мало радника који су данас без посла. Звонко Братанић

УПОРЕДНА АНАЛИЗА ХАМЛЕТОВА МОНОЛОГА

„БИТИ ИЛ

Да би се и код нас створило колико толико правилније мишљење о том шта значи интерпретирати Шекспира и специјално Хамлега, и да би се од прилике могло замислити на каквим тешкоћама то интерпретирање почива, ја ћу покушати да илуструјем то на једном монологу Хамлетову, оном најпознатијем и најчувенијем, на „Бити ил не бити“

(Тође ог пој 10 ђе). Рекло се код нас, и ако не са сасвим некомпетентне стране ипак онако олако и насумце као што се то код нас чешће дешава, како је Хамлет толико сав изинтерпретиран, до у све детаље протумачен, потпуно јасан, да је могуће чак преводити га и без знања језика енглеског оригинала. Ми ћемо овде показати, шта значи тумачити и преводити чак и најпознатија и највише протумачена места, и то чак и са знањем језика оригинала и са познавањем коментара. Додуше, морамо признати да можда баш са тим знањем и почињу тешкоће тумачења и превођења. Без знања језика и коментара тешкоћа може и немати, али тада нема

НЕ РЈ

ни тумачења ни превођења, што ће из овог, надамо се, узгред, такође бити јасно.

_Монолог „Бити ил не бити“ знамо у главном у две верзије Шекспирове, оној најстаријој из првог Кварто-изцања (1603), и оној дефинитивној из Фолио издања. Обе верзије напоредо саопштио сам у свом верном преводу у „Покрету“ бр. 39—40. у својој конференцији о Пра-Хамлету, не упуштајући се у анализу самог текста. Ово последње, једним делом, учинићу сад овде. Кажем једним делом, јер за анализу целог монолога од стиха до стиха, од фразе до фразе, требало би ми много више и времена и простора, но што имам на расположењу. У великом коментарисаном издању Фурнесовом (Гштезу, Тће Уатотит 5ћакезреате, Натие! 1—1.), овај монолог са тумачењима заузима стране 204—215. првог тома. Па ипак нису сва места искоментарисана, нити све тешкоће протумачене. Узети су у обзир само енглескн тумачи. На немачке је упућено у П. тому.

Сем тога преводиоци нису узимани у обзир,