Pokret
406 покрЕТ
и ако често баш у преводу поједине нигнсе зна. чења појаве се и открију, које самим интерпретаторима измаквну. | Ја ћу овде нарочиту пажњу обратити на преводе. Разлике у схватању ту се најбоље виде, и ра-
Живорад Настасијевић; Г-ца Мара Николајевић.
злике у интерпретацији појединих места тако рећи се очигледно покажу. Од превода које наводим јесу француски: Ротов (Ко) издање Гагопссе-а Шекспирових дела у избору, књига Ш. Дивалов (Рома!) целокупна дела Шекспарова, са Хамлетом у 1. књизи. Дерокињијев (Регосашепу, Натје — 1994. напоредо енглески и француски текст; немачки: ШлеГлов, изворни у Рекламовом издању иу ревизији Хермана Конрада; Сегеров (1866); талијански: Д. Авђелијев (0. Апсејн, Атјејо, МПапо 1922). Од српско-хрватских : превод Лазе Костића (издање Мале Библиотеке); мој сопствени (издање Времена 1921); С. Пандуровића верзију мог текста (издање Српске Књижевне Задруге 1924.) и Богдановићев (латини цом, Загреб 1925).
Узмимо одмах први стих:
То Ђе ог пој [0 ђе, #ћај 15 ће даиезноп.
Француски преводиоци дали су томе овај облик: Рот: Ене оп пе раз бер Мона [а даиезћоп. „Дивал: Еле ош пе раз бе! Мопа Ја даиезноп. Дерокињи : Ебе оп Њееп теџе раз, мола Та диезНоп. Оба Немца, Шлегл и Сегер: Зејп одег Месћ!зејп, да ј5 Бег Фе Ргаре. Анђели : Еззеге о поп еззетер Оцезјо 6 !! подо,
Српско-хрватски преводиоци:
Л. Костић: Ил бит ил' не бит, то се пита сад, Стефановић: Бити ил не бити — то је питање.
М. Воваапоое: ВИ 11 пе ЂЕ — 10 је рпапје.
С. Гландуровић; Бити или не бити — питање је сад.
+
Ако према оригиналу упоредимо све ове преводе, видећемо да је талијански преводилац реч: питање (дпезиоп) превео са чвор (лодо). Француски преводиоци дали су, верно и тачно, мисао и фразу оригинала. Од српско-хрватских то је случај са мојим и Богдановићевим преводом.
Немачки преводиоци због недостатка једног слога до пуног и правилно јамбског десетерца, додали су речицу „Мег (овде, ту). То може значити: овде, ту, на земљи; а може значити и ту, на месту, у земљи где је Хамлет. Оно прво је вероватније и ближе широком, универзалном значењу Хамлетова питања.
· _Л. Костић је преиначивши граматички облик фразе, додао речцу: сад, коју је усвојио и С. Пан-
дуровић у својој верзији мог текста. Тиме је Хамлетовом питању дат један моментани, тренутни значај, везан за ситуацију у којој се Хамлет налази и за моменат у коме је. То слабљење и кварење оригиналне мисли и фразе, на које сам скренуо пажњу већ и раније (в. „Покрет“) у толико је горе, што није изазвато никаквом потребом.
Пођимо даље. Други и трећи стих:
М/ћефћег #15 пођјег јп #ће пипа (о зиНег Тће зИпоз апа аттолув ог опгастеоиз Топшпе.
_ Рот : Б5Е И рш5 побје а | ате де зирропег [ез сопрз де Гтопде еј јез Несће а' пе Топцпе аесћајпве.
Дивал: ЕзЕ 1 4' цп езри! рјиз пођје де зоштиг [е5 сопр5 е! 1е5 штал5 де | оштасеапе Гопцпе.
Дерокињи ; Ез| 11 р!шз побје еп пофе Гог де зпрропег дес (гана ФолЕ попз тевлне | оштасеапје Топите.
Шлегл; Ољђ'5 ешег!т Сепии Фе Рје ипа 5еМецдегт Чез уушепдеп безећске егашаеп.
Сегер: Ођ'5 ефег Зеејел зубга бег, сејавкеп дез Зећаскваје Ма, даз Згеп ипа РтеЏе зећендет 21 Касеп.
Анђела; Зе ри пођие а!г ата 511 рше а зорропате 1
- сотр е # дага;! а; ипа зогје оПтасојова,
Живорад Настасијевић; Г-ца Милица Николајевић
+