Pokret

408

покрет

—_ дотле други узимају реч соџ у њеном првобит. ном, конкретном значењу: гужва, клупче од ужета, па одатле даље у преносном значењу: ужета, окови. Већина цитираних преводилаца узела је оно прво значење, те преводи: кад збацимо овај смртаи део свој, збрку земног живота, муку и немир живота, ништавило живота, људско ништавило, смртни прех, земаљске муке. Келнер у свом Лексикону прсводи сош са уже, окови, ланци — кад стресемо, збацимо ове смртне окове, како сам и ја у својој варијанти у есеју о „Пра-Хамлету“ (види „Покрет“, 39—40) усвојио. Једини од страних преводилаца, талијански, Анђели, усвојио је, ако реч лодо схватимо као клупче, чвор, јер има и значење: окови — очевидно 04 енглеских тумача, фигуру са гужвом, чвором, клупком ужета, као што сам пре њега, према енглеским тумачима, ја учинио, но ипак постоје разлике између нас. Његов превод може значити: кад раскенемо ову смртну гужву, чвор, клупче, или окове. Док код мене стоји: кад живота ово клупче одмотамо. Као што се види ја сам придеву тога! (смртни, земни), дао слободнију верзију: животни, живота, клупче живота; а глаголу збшјјје ојј дао сам једно значење (одмотати) које се иначе не налази. Одмах ћу објаснити откуд то.

Глагол злшјјје долази у Хамлету иначе два пут у значењу: извлачити се, врдати, варати, швинд“ ловати (Тлете 5 по зћијјипе — ту нема извлачења стр. 88 мог текста, ту нема врдања стр. 113. код Пандуровића; затим: соћ а (ШПе зћијита — с мало лукавства стр. 123 мог текста и 157 код Пандуровића). Композитум 57: јјје атоау и 5ћијје ојј долази у значењу: уклонити, одстранити, ослободити се. Хотећи задржати овде фигуру са гужвом, клупком ужета, сетио сам се био да је то место тумачио и

Шопенхауер у својим „Ратетга ипа Ратапротепа“.

Како ми при превођењу није био при руци, то сам.

се ослонио на своје памћење, сећајући се добро да је Шопенхауер дао том стиху тумачење из ткачког заната, и ради тог предлагао емендацију глагола зћијјје ојј у технички ткачки израз зле ојј. Да сам то добро упамтио, уверио сам се ту скоро, када сам после толиких година загледао у Шопенхауера. Одиста у П књизи његових „Парерга“, Рекламовог

издања стр. 471. 5 231 #15 тумачи Шопенхауер тај

стих, предлаже наведену емендацију и даје фрази ово значење: када смо ово клупче смртности одмотали (шепл тор Фезеп Клеџе! дет фетфпсћкег абрехпскеџ, абреатбенећ).

Тако је, ето, то Шопенхауерово тумачење нашло места у мом српском преводу, а Г. Пандуровић га у свом тобожњем „преводу“ „Хамлета“ дословно усвојио, и не слутећи колико га оно оптужује и

издаје. Даље. Стих:

ен ће Иитзеј мош4 ћи дитебив таке, у ћ а Баге ђоакт.

Рот: 51 | оп рошмаћ зој-тете аззигег зоп героз ауес ја обтрје ројоје 4' цп рене ројопага.

Ливал: 5' 1! роцуа об (еп 5оп ди из ауес ип зттрје ројпсоп.

Дерокињи: Омапа ! рошта |1-тете ођјешг 500. уши Ч'ип веш сопр де ројрпага. 5

Шлегл: Мепип ег 511 зе Њ5Е 1п МЕ еглег Маде! 51055.

Сегер: Мепп егејсћ Деп ЕпПаззипеззећет МЕГ етпег Б]озвеп Ретете зећгефеп Кбппте.

Анђели: (аогачапао) соп ипо пидо риспаје 4 зио прозо рофгеђђе ггоџаге >

Л. Костић: ним шилом,

Кићебапа зебеп Коппје

Кад може покој наћи себи сам Тек јед-

Стефановић: Кад сам би себи мого слободу досудит Са голим ножем.

Пандуровић: Кад сам себи можеш слобеду да даш Са голим ножићем >

М. Вордапоо6: (тобе) | зашит ЗНот гасип зуој да зтит.

И овај стих показује читав низ разноврсних нианса у тумачењу и схватању између два крајња, оног по коме се ашеш; преводи са: мир, покој, вечни одмор; и оног по коме је, као код енглеских тумача, ашејиг судски израз, и значи: изрећи пресуду, пресудити, пресудом ослободити; намирити неки рачун.

(Ова два крајња схватања заступљена су: у два немачка превода Шлегловом и Сегеровом. Шлегл је задржао значење: мир, покој; Сегер технички израз: отпуст, отпусни лист. Код Француза Рот је задржао мир, покој, док су Дивал и Дерокињи ставили технички израз дишиз, који Дивал у примедби још нарочито објашњава. Код Л. Костића је покој, Богдановића намирење рачуна, код мене: досуђење самом себи слободе; Г. Пандуровић је то редиговао: у давање самом себи слободе, чиме је

судски технички израз који сам глаголом досудити хтео да задржим, само избледео. Карактеристично је. да се код толиких нианси једино код мене налази појам слободе, досуђења слободе, ослобођења, које Г. Пандуровић није могао наћи нити у оригиналу

нити и код једног преводиоца иначе.

Карактеристично је у овом стиху, даље, интерпретирање израза сошћ а баге бодет: са простим ударом ножа, просто једним ударом ножића; код Шлегла само једном иглом; код Сегера једним простим шилом; код Костића: тек једним шилом. | Од свих преводилаца једини италијански, Анђели има значење: са голим ножем, ножићем (соп ипо пидо ршопаје) које се налази и у мом ранијем 06јављеном преводу (Анђелијев је из 1992, а мој из 1921,). Енглески тумачи дају овде придеву рате значење отете једин, сам, место обичног значења го. извучен из корица, ипзлешћеа. Ја сам, задржавајући го, имао у виду двоструко значење те речи

и у српском језику, јер и код нас се та реч упо-

требљава још и у значењу, сам, једини. Прелазимо на чувени стих:

Тћиз сопесјепсе дое5 тлаке солуагда ој 45 ап.

Рот Ајпа! ја сопзсјепсе Та де поцз Хоц5 дез |асћез. Дивал: Га сопзсјепсе Та де поп5 де сопагдв. Дерокињи: Моше репабе атт5! Та! де пош5 (005 Чез |аећез., Шлегл: Зо тасће Селззеп Рејве аш5 ип5 аПеп.

Штлегл у Конрадовој ревизији: :

5о тасћ! да Пепкеп Рејсе ашз ип5 аЏеп.

Анђели: Га созскепха #14. длапн ми с! гепде.

Л. Костић: Том савешћу смо кукавице сви, | Стефановић; Тако свест прави страшљивице од свих нас. Пандуровић: Тако свест страшљивице прави од свих нас. М. Вордапооге : Тако тагпизбапе паз ит кикамсата. И овде постоје не мале разлике у схватању и тумачењу, и то једне иначе просте и јасне речи: сотостепсе. Док је у неких, ових старијих преводи лаца, она схватана у обичном значењу: савест, дотле су други прихватили новије тумачење: мисао, свест, размишљање. Прво значење: савест, налази се код Шлегла, Сегера, Рота, Дивала и Анђелиа. Код нас у Л. Костића. Друго: свест, мисао, размишљање код мене, Конрада, Дерокињија, М. Богдановића. Оденглеских интерпрета Слатбег је за ово схватање док су по и Сјатк за значење: савест, и упу-_ ћују на сцену из Ричарда ТИ, где двојица убица говоре о савести која прави човека кукавицом,