Pokret

Покрет

409

ЖИВОРАД НАСТАСИЈЕВИЋ:

Пример ми не изгледа убедљив, јер је тема разговора између убица савим друга, а сама спољашња сличност речи не доказује унутрашњу сличност мисли. Келнер у свом Лексикону даје речи сопзс!епсе на овом месту значење: страх од последица, размишљање, оклевање, нежно осећање, нежност.

Да би један преводилац не знајући коментаре, не знајући за разлике у схватању овог стиха, дошао сам на то да овде сопзсјепсе значи свест, и да би то изразио баш истим речима као што гласи цео мој стих, и то је заиста један од куриозитета у нашој српској најновијој интерпретацији „Хамлета“.

На завршетку задржаћемо се још на једној

фрази, која ће допунити илустрацију о разликама,

у схватању и о тешкоћама тумачења текста, који су разни шарлатани и дилетанти хтели код нас прогласити сасвим лаким и јасним. Незналицама је, наравно, све јасно, и што је човек оскуднији знањем, у толико лакше решава и најтеже проблеме; већина за таке просто и не постоји, као што и тешкоће Шекспира не постоје за оне који о њима ни појма немају.

Стихови, о којима је реч, јесу ови:

Апа (из (ће лануе ћце ог гезоји оп

15 аскнед огег мић (ће раје саз! ог Чћоцеће.

Рот: Ајп5] је Теле пајите! де [а аесоп БЈепи! зоц5 Та рајеиг- де Та репзее имаде.

Дивал: је ћаго !пзипсн де [а гезојиНоп _ рајез |ешвз де Ја репзее.

Дерокињи : ећ Те јеле пашге! де Ја десаоп Тоште а Гап тајаа ег раје ди оца. :

Шлегл: Пег апребђоглеп Рађе Чег Етасћ еззипе Уа дез Седапкепз В!аззе апсекгапкен.

Сегер: па дез Етзсћиззе5 апређоглеп РЕпзсће Ма дез СедапКеп5 В!аззе апоекгапке!.

Анђели: 1 рппинуо сојоге Шапршавсе рег 1! рашао п еззо де! репзјего.

Л. Костић: смелости тако прирођена маст Поболева пар мисли бледилом.

Стефановић: и тако природну боју одлуке Превуче бољком — мисли бледа крв.

Пандуровић: и тако природну боју одлуке, Болесне мисли превуче бледа крв.

Вораапог вв: Те згбапози ђоја ргтодпа, гЉИјеш зуа од ризјор тогоапја.

__Једино је Сегер с незнатним променама сличан

са Шлеглом у интерпретацији. Иначе су ниансе

5'е(еш! 5015 [е5

ОКАЛАРЛИЈА

схваћања и тумачења и овде многе и разноврсне. Неки су преводиоци схватили реч оригинала /650(шћоп као решење, одлуку, неки као одлучност, срчаност, смелост. Код једних је лаје ћис — природна боја, код других је примитивна, изворна боја, инстинктивни узвик, прирођена маст. За глагол аесееа отег имају ниансе: бледи, изблеђује, гаси се, слаби, претвара се, поболева, превлачи се бољком. За раје саз! ој ошрт! постоје ове ниансе: бледило модро-сиве мисли, бледо сијање, бледи одсев мисли, болни и бледи лик бриге, бледа крв мисли, пусто мозгање. Код свих тих разлика, ипак код свих сем код Дерокињија, основно тумачење је исто: мисао, мишљење, размишљање слаби, изблеђује наше одлуке, или нашу одлучност, смелост, срчаност; слаби и спречава извршење наших планова, наших одлука и предузећа.

Дерокињи је у место значења мисао, мишљење за Тоџоће — узео значење: брига, т. ј. брига је та која спречава и слаби наше одлуке и решења, односно нашу одлучност. Дерокињи је прихватио схватање неких енглеских тумача, који овде реч Гоиоћ!, чије је опште познато значење: мисао, идентификују са сате, апхгећу, тејапсћоћу — брига, забринутост, суморност, меланхолија; у ком значењу реч Гошоћ такође долази, а оправдавају то највише због оног раје саз! — бледа боја, бледи изглед, што наравно, највише доликује меланхолији и бризи, и позивају се на аналогије у Шекспиру („Јулију Цезару“) и иначе. Остављам овде на страну питање о том да ли је то схватање оправдано или не; оно постоји и има своје разлоге. Ја га не делим и, као у целом том монологу тако сами овде хтео Хамлетовој мисли дати што интелектуалнији, што спиритуалнији и што универзалнији значај и смисао. Е

Што се тиче израза — раје са! — бледа боја, бледа крв — он је у ствари прилично тежак за превођење, као што и толике ниансе превода већ показују. У Келнеровом Лексикону речи саз; дато је значење: Машегђеушт, Типсће — т. ј,. леп, мал: тер, креч. Дакле, дословно би било: под бледим лепом (кречом) мисли поболева природна (црвена)