Policija

— 263 —

То није само резоновање, које нас руководи да осудимо теорију индустријализације и комерцијализације јавних администрација. Између рада ових последњих и приватних администрација постоје, доиста, битне разлике, које чине да су методе у примени код других неприменљиве на прве, Ове равлике изнели смо раније у детаљима, а овде ћемо их само сумарно нагласити.

Нотирали смо четири главне,

Прва се односи на објект активности. Свака приватна администрација има свој тачно одређени циљ, признат од свију: акционара, управљача, органа извршења. Без обзира на врсту посла који се ради, овај мора бити рентабилан, т. ј. доносити користи. Активност сваког, од врха до дна хијерархијских степеница, управљена је овом пиљу, што има за последицу сагласност и координацију свију индивидуалних енергија. Оно што чиновник у јавиим администрацијама најмање зна, ван техничких питања и текућег посла, то је којом врстом посла треба да се занимаг Да би његов рад био плодан, свака влада, сваки министар треба да има програм непосредне акције. Шта више, чиновнику који хоће да „производи“, није довољно да познаје само мисао свога министра; он треба да погоди и намере парламентарне комисије, Скупштине, Сената, и да води рачуна о јавном мњењу. Све ово још му не гарантује да посао, који предузима, није у нацред осуђен на стерилност.

Друга разлика потиче из начина рада двају организама разног рода. У приватним администрацијама сваки посао чини самосталну целину. За сваки посебан случај потребна је особена солуција. Ова никад не сачињава разлог, на лоји се заинтересовани или трећа лица могу позивати, као на преседан за идентично поступање у сличним случајевима. Противно овом јавна администрација увек сматра један посао као саставни део скупа ранијих одлука о сличним стварима, као и оних који ће доцније доћи. Ниједан посао није никад свршен у правом смислу речи: сваки од њих представља један преседан. Ово с тога што јавна администрација мора водити рачуна о правди у много већем степену но приватна Поред овога, она мора респектовати једнакост грађана пред законима и због овога наслањати се на административну јуриспруденцију, утврђену преседанима, и примењену од централистичке јерархије, која се стара да све одлуке буду једнообразне.