Policija

— 282 —

били унутра већ ван куће и дворишта на стражи, тако да ни један ни други тобож не знају ко је био унутра и пуцао на Пиркмајера и остале у кући.

Судија Кунер испитивао је цело вече само Дрезгића и целу ноћ све до 5 часова изјутра, и није могао доћи ни до каквих нових резултата (сазнања).

2. јануара 1924. год. у 5 часова изјутра судија је позвао наредника Дроњка и рекао му. да су она и онаква признања Дрезгићева и Прпићева без вредности, пошто их ничим стварним не подупиру.

Тада су Дроњак и Балатинац са Миловићем узели ствар у своје руке. Већ у пет и по часова Дрезгић је, на питање њихово: где су пушке које су оне вечери опљачкали Пиркмајеру, одговорио, да то зна Прпић, што је овај потврдио. Одмах су отишли на то место које се налази у једној ситној шуми у близини Ђелетовачке железничке станице, где је заиста нађена опљачкана Пиркмајерова ловачка пушка (једноцевка петометна магацинка за кугле).

Проналазак ове пушке био је доказ да су Дрезгић и Прпић умешани # ово разбојништво за које они при свем том ипак никако нису хтели дати потпуно признање.

Одавде су се вратили у жандармеријски вод у Винковце где је продужена истрага.

Сада је нарочита пажња обраћена на Марка Дрезгића, који је од притварања стално био затворен м никуда није вођен, јер се ипак веровало да он, и ако је ортак Дрезгића, ипак не може бити разбојник из тог разлога, што је сам раније био жандарм и што сада као умировљени жандарм сваког месеца долази код наредника Дроњка као водничког заступника ради примања пензије.

На дан 5-1- 1924. год отпочели су саслушавати овог Марка _ наредник Дроњак и каплар Миловић. Стављањем разних пи- | тања успели су да га наведу на изјаву: да његов ортак Никола Дрезгић није његов брат, као што се до сад мислило, али ко је, то тачно није могао да каже. Рекао је само толико да јако жали што се био везао за њега, који је у ствари велики зликовац.

На основу ове изјаве Маркове, Дроњак и Миловић су почели помишљати, да не одговарају случајно стварности уз-