Policija

— 283 —

вици: „Чаруга! Чаруга! које су изговарала понека деца и мангупчићи, трчајући за њима када су Дрезгића и рругове водили кроз Осијек у Вуковар.

Дрезгић је приликом ових путовања из места у место. ради истраге, био у цивилу са припасаном сабљом, затим са једним карабином преко леђа и револвером који је стојао на грудима окачен о врат. Због тога су се варошка деца увек радо купила око њега кад год би га тако наоружана испред жандарма угледали.

Ношени том претпоставком, наредник Дроњак и каплар Миловић одмах су отишли у притвор код Николе Дрезгића и почели га корити, што их је безразложно до сада лагао представљајући се као Никола Дрезгић и брат Марка Дрезгића, када то у самој ствари не стоји. На крају су га позвали да се каже: ко је и шта је:

Никола Дрезгић је ћутао.

После краће паузе наредник му је подвикнуо:

Ти си Чаруга! што ћутишгр

Е па јесам! гласио је одговор: Ја сам Јово Станисављевић Чаруга. И сада ћу Вам испричати целе своје житије. Изнећу Вам сва своја дела о којима ће имати за дуго да се прича и приповеда.

Затим је Чаруга потпуно признао поред разбојништва у Гуњи и Иванкову још и оно у Томпојевцима. Признао је да је ов био тај разбојник који је упао у кућу и трпезарију Пиркмајерову и Пиркмајера убио а остале које теже које лакше ранио.

Овом је приликом открио целу своју дружину са којом је оперисао по Срему, Поред већ похватаних: Павла Н. Прпића (Великог) Мата Крмпотића и Марка Дрезгића, он им је још и ове своје другове открио који су тад били у слободи, и то: Луку Шулентића, Драгутина Ковачевића, Николу Н. Прпића, Павла Н. Прпића (Малог) и Стјепана Шикића.

За Луку Шулентића, Драгутина Ковачевића и Стјепана Шикића казао је да треба да се налазе у Андријевцима котар Брод, а за Николу П. Прпића означио је Сисак као место његовог сталног борављења, док о месту пребивања Павла Н. Прпића (Малог) није знао ништа рећи.