Policija

— 284 —

Одмах је наређено шта треба за хватање непохватаних разбојника, док ну наредници Дроњак и Балатинац дотад п10хватане разбојнике: Јову Станисављевића—Чаругу, Павла Н. Прпића Великог, Мата Крмпотића и Марка Дрезгића по наређењу команданта батаљона одмах одвели у батаљон у Осијек ради утврђења Чаругиног идентитета као и ради продужења даље истраге коју је сада узео у своје руке лично командант батаљона, господин потпуковник Мил. Д Стефановић.

Када је Чаруга био доведен у батаљон, у Осијеку се већ налазио један од стричева Чаругиних, добављен по наређењу команданта батаљова.

Ради познавања Чаруге у батаљон. је био доведен из осијечког судског притвора и један од разбојника из Чаругине дружине по имену Никола Мијић, који је много раније био ухваћен у Славонији.

Уведен код Чаруге, и његов стриц и разбојник Мијић одмах су у њему познали заиста Чаругу.

Одаслате пак патроле винковачког жандармеријског вода за проналазак осталих разбојника из Чаругине дружине успели «су ухватити и привести у Винковце: Луку Шулентића, Драгутина Ковачевића и Николу Прпића, док је Стјепан Шикић «сам дошао у винковачки вод и предао се жандармима.

Разбојник Павле П. Прашћ није се могао пронаћи.

И ова четворица нових разбојника одмах су спроведени у Осијек команданду жандармеријског батаљона, који је водио даљу истрагу. |

Настављену истрагу командант је брзо окончао и својом казненом пријавом Пов Бр. 112 од 16-1-1924. год. предао судбеном столу у Осијек, поред похватаних јатака: Мила М. Рупчића из Ретковаца, Мила Лончара из Брлога, Мата Шулентића из Ловинца (Лика) и Савке Дрезгић из Птице (Лика) ове разбојнике:

1. Вођу разбојничке дружине Јову П. Станисављеића—Чаругу, из Бара котара Нашице;

2. Павла Н. Прпића (Великог). из Карлобага (Приморје);

3. Луку Т. Шулентића из Подгајаца, котара Жупања;

4. Марка С. Дрезгића из Штикаде, котара Гречац;

5. Стјепана ] Шикића из Карлобага (Приморје);

6. Драгутина И. Ковачевића из Видовца, општине Карлобаг у Џрнионју: