Policija

= 249 —

Потреба да се правима појединаца пружи боља заштита "од незаконитих аката административне власти него што је жалба на хијерархијски претпостављеног била је у Србији озбиљно схваћена тек у трећој четвртини Х!Х века Први је устав од 1869. дао Државном Савету карактер административног суда са позивом да решава административне спорове, чија се дефиниција у том уставу први пут појављује, Пре тога устава Државни је Савет, почевши од свог оснутка (1805.), врло често мењао свој карактер и моћ у држави!) У почетку свога постојања он је био сконцентрисао у својим рукама све три власти: законодавну, управну и судску (премда га је Народна Скупштина створила у намери да врши функцију вишег суда), али је ову последњу изгубио већ у почетку организације судова, а задржао само законодавну и управну. У борби за превласт, коју он стално води са кнежевима, његова се управна власт сад умањује сад повећава, док је при крају друге Михајлове владе није сасвим изгубио, а задржао само законодавну, али ни ову не у целости, јер ју је делио са кнезом. Уставом од 1869. он престаје бити и законодавно тело — јер је тим уставом законодавна власт била пренета на Народну Скупштину, која тек од тога доба почиње стално да

Потреба за постојањем административних судова, одељених и што независнијих од актевне администрације, била је схваћена тек иза француске револуције, извора нооих идеја, по којима они треба да постоје не само у циљу обзбеђења независности административне власти, већ иу циљу што боље заштите субјективних прара индивидуе од самовоље административних органа. Што у Француској нису одмах иза револуције били установљени такви судови, увроке треба тражити у тадашњим п0литичким приликама. Жељна да се ослободи контроле редовзих судова, административна власт одмах у почетку револуције вде у крајност. Себи прибавља потпуну независност од судске власти, али појединцима пружа слабу заштиту од њене самовоље, јер сама решава о ваконитости својих аката. Тек је године М!Ш. учињен прва корак к оснивању административних судова, одељених од активне идминастративне влачти. Наиме покрај активних администратора, надлежних за решавање администра-

тивних спорова, били су постављеви правни саветници (СолзеП Ф'Егаг покрај шефа државе, а сопзен де ргејесште покрај префе«та), чији је позив испрва био једино да дају савете о поднетим жалбама. Ала у брго они постају административни судови у правом смислу, јер не дају више савете о жалбама поднетим против аката адкинистративних органа, в>ћ

их они сами решавају. (јеље, Е!етет5 де дгон риђис с; адт., 1908., стр. 107.—8.). - -

2) О томе Др. Кумануди, Администрашивно право, 1921., стр., стр. 38 и даље. О борбама за превласт које је Државни Савет водио са кнежевима в. Слоб. Јовановић, Усшавобранштељи и њихова влада (1838.1858.) и Друга влада Милоша и Михајла. ;