Policija

— 147 —

целе две до три жупаније, а од других жупанија има само један вод или једна чета. Све ово смета управи и командовању.

5. – Једно од важних питања јесте, да ли садања „Гранична Трупа“ да остане и даље овако као до сада или би корисније било, да и она уђе у састав жандармерије и да осигурање граница пређе у надлежност жандармерије. Посматрајући рад Граничне Трупе и њене задатке, ја мислим да би корисније за извршење општег задатка било, кад би Гранична Трупа ушла у састав жандариерије, а сем тога било би ин јефтиније.

Гранична Трупа има три главна задатка у погледу обезбеђења границе а то су: заштита границе у погледу политичком, заштита у погледу фискалном (заштита од кријумчарења) и заштита од прелаза криваца.

Све ове послове врши и жандармерија поред њених главних дужиости, јер све жандармериске станице, како оне на граничном фронту тако и оне у унутрашњости, дужне су да лица, која пређу границу без пасоша, кријумчаре и кривце хватају и спроводе надлежним властима. А како је жандармерија формирана и наоружана као и Гранична Трупа, то и она, кад се погодно размести, може да заштити границу од већих граничних повреда.

Кад жандармерија поред своје главне дужности врши и послове које и Гранична Трупа, онда је много корисније, да Гранична Трупа буде у саставу жандармерије, јер би се створило јединство у управи, у циљуи раду, а та формација била би и јефтинија, јер би отпале многе непотребне команде граничне трупе.

У овом случају, кад би Гранична Трупа припала жадармерији, она би образовала засебну Граничну Жандармериску Бригаду, на пр. са седиштем у Скопљу.

Она би се формирала у граничне јединице, а најнижа би била „гранична жандармериска станица“. Људство би се звало „гранични жандарми“.

Остало уређење и формирање извршило би се према приликама и о томе би имало да се особено говори,