Policija

ето

провео у државној служби по навршетку 18. год. живота, рачуна се и за напредовање и за пензију — чл. 137. ист. зак.

ХХУП Суду општине подгорачке (срвз ражањски):

1. Чланом 43. ст. [| зак. о чинов. и чланом 10. послед. став. Уредбе Д. Р. Бр. 42300/24 предвиђено је, да државна службеница, чији муж није државни чиновпик или пензионер, има изузетно право на додатак за децу само акодокаже, да јој је муж сиромашног стања и неспособан за привређивање.

Како је у изнетом случају муж државне службенице способан за привређивање, јер је запослен у самоуправној служби за коју се плаћа, то његова жена — државна службеница не може уживати, са напред наведеног, додатак на децу.

2. По 5 382. кривич. суд. пост. у пресуди мора бити изрично речено ко има да плати кривичне трошкове, а по 6 325. а истог зак. ови трошкови наплаћују се, по правилу, из имања осуђеног, а ако овај нема засебног шмања, већ живи у заједници са оцем, онда се онп могу наплашшти из имања очевог само у шом случају ако су дела учињена из користољудља. При овоме споредна је ствар да ли је осуђени малолетан или пунолетан.

Одлуком Касац. Суда Бр. 6028—1911. год. објашњено је:

„По 5 825 а Кр. С. П. могу се из имања оца оптуженог наплаћивати они трошкови који су означени у 5 322. т. 4. и 5. и 5 325. Кр. С. [1, али је то допуштено само у случају кад оптужени живи у заједници са својим оцем, и по претходном саслушању самога оца“.

Изузетно од одредаба 5 471. тач. 4 а грађан. суд. пост. земљоделцу се за наплату кревичних трошкова идосуђене накнаде штете може продати и она имовина (како покретна тако и непокретна), која му је заштићена овим законским прописом, ако се по пресуди има подмирити штета коју је кривац учинио злочиним делом, преступљењем или иступљењем из користољубља, или преступљењем намерно учињеним. (Тач. 16. Правила Мин. Правде од 21.-1.-1879. год. уз 5 471. грађан. суд. пост.).

Св. Бр. 1485.