Policija

= 688 —

пису у листу или у периодичном спису нанесена увреда или клевета умрломе. Ако напис, и поред тога што сачињаве најоштрију критику умрлога, не садржи дело увреде или клевете о исправци не може бити ни речи. Чак кад би наплис садржао једино увреду умрлога, а не би наводио никакву чињеницу из његовог живота или рада, ни онда, како је то већ примећено раније, неби постојало право на одговор, Члан 26, на кога упућује члан 58, ал. 2, даје, као што смо видели, право на исправку једино ради „оповргавања“ или „означавања за неистините“ штампаних чињеница. Али ни то није све, Потребно је, на трећем месту, да је увреда или клевета умрлог лица „учињена у намери да повреди част или науди угледу“ сродника у правој линији, супруга или стараоца (чл, 58, ал. 1). Ако увреда или клевета умрлог нису учињене у тој намери, право на исправку не постоји,

Као и у предњем случају и овде је француски закон строжији за штампу од нашег, ако се већ хоће да види строгост према штампи у повећавању броја случајева, у којима по: стоји право на исправку. Као и наш закон, француски закон дозвољава одговор само у случају клевете или увреде умрлих _ лица (а атанорл5 оџ јигез фипрбез сопге Та тетојге де5 тог, чл. 34, ал. 1). Али се у другим двема тачкама разликује од нашег закона. Тако, прво, круг лица којима је дато право да одговоре на напис, који садржи клевету или увреду против. успомене неког умрлог лица, већи је него код нас. То право у Француској припада живим наследницима умрлог, без о6зира на то, да ли су они његови сродници у правој или само у побочној линији; затим, његовом супругу и напослетку његовим живим универсалним легатарима. Али се француски закон не разликује од нашег само по броју лица којима даје право на исправку. Он се разликује од нашег закона, на другом месту, и по Тој врло важној околности, што не по: ставља као услов за вршење права одговора у нашој хипо тези, да је увреда или клевета умрлога „учињена у намери да повреди част или науди угледу ових лица“. Било да су клевете или увреде умрлог лица учињене у намери да повреде част или углед његових живих наследника, супруга или универсалних легатара, било да нису учињене у тој намери, ова лица ће моћи у оба случаја употребити право одговора