Policijski glasnik

СТРАНА 372

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

ности, делимичну одговорност детерминистичку и потпуну одговорност индетерминистичку, доведемо у везу са оним двема битним странама свесног ја — садржајним ја и чистим ја — које нам је психолошка анализа открила у њему, па је тиме задатак овога одељка испуљен. (наотавиће се) ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАк) ГЛАВА ДРУГА ВЕШТАЧКО МНШДзЕ^Е ') I 15. Појам и природа вештачког мишљења. I. Дужност је оудије, да у кривично - правном спору па првом месту утврди, да ли је и које је кривично дело извршено, за тим, ко је то дело извршио и може ли се оно учиниоцу уписати у кривицу, и најзад, на коју се казну има он осудити. Ради правилног решења овога задатка мора судија, поред познавања закона, до детаља тачно познавати и многе чињенице и околности; он мора да утврди истинитост свих оних чишеница, које су од важности за расправљање конкретног кривичног дела. До истинитости ових чињеница судија најчешће долази помоћу свог властитог чулног опажања, т. ј. среством увиђаја. У колико, пак, не може до истине да дође на овако непосредан начин, дужан је судија да се стара да то постигне на који други начин, који би такође био што је више могуће непосредан, јер у колико је извор за сазнање какве важне чињенице непосреднији, у толико ће и само то сазнање бити поузданије, па ће онда и сама пресуда бити поузданија. Судија се у таквом случају служи сведоцима, који суду саопштавају своја чулна олажања о важним чињеницама, или признањем оптуженог. Али у једном кривично-правном спору, нарочито приликом утврђивања постојања кривичног дела као и приликом утврђивања кривичне одговорности оптуженог, често се истичу као важна и таква питања, на која судија због своје недовољне научне и техничке спреме ие би могао одговорити. Има, дакле, у поступку питања, за чији одговор није довољно опште и специјално правно образовање судије, већ се тражи нарочито стручно знање или вештина или искуство. Тако на пр. од одговора на питање: да ли је дете живело, да ли је умрлом дат отров, да ли је оптужени душевно здрав и т. д. зависи и постојање кривичног дела детоубиства, убиства тровањем, кривична одговорност оптуженог и т. д. Све су ово питања, на која се мора дати одговор, јер од њих зависи решење кривичне ствари, и како судија не може одговорити на њих, то се морају позвати лица са нарочитим стручним Ј ) К1е1пзсћгос1 у аЦ. Агсћ1у с!ев Сптша1гесћ1а V 3 6в. 15 и даље; В1тђаит у Кеие8 Агсћ1У (Јез Сптапа1гесћ4з XIV 182 и даље; АгпоШ у Агсћју (Јез Сг1тта1гесћ1з, 1Чеие Ро1§е, за 1855, 197 и даље; МШегтагег у Агсћ1у с1еб Сптта1гесћ1з, Кепе Г'о1§е, за 1845, 297 и дал>е; МШегтагег, )1,ећге уоп Велуе19е 181 и даље; ВиГј*, Соттоп^аг I 157 и даље; КИћа, ВеЦга§; гиг Ј^ећге пћег сНе Егћећип§ «1о8 Тћа4ћ6з1ап(Је8 211 идал.е; 2асћаг1ае, НапЛћиоћ II. 219 и даље; Меуег у Н. Н. I 231 и даље; Окгвег, НапсШисћ I 670 идаље; Мауег, Соттеп1аг {иг озкег. 81г. Р. 0. уоп 1873 I 418 и даље; ИИтапп, Рећгћисћ 342 и даље; ВГгћтеуег, Еећгћисћ... 44 3 и даље; Воптсг, Тга11е с!ев ргеиуез I 139 и даље ; ОаггаиЛ, Тга1|;е сПпбкг. ситшеП I 590 и даље; Л. Е. Владимгрова, Учеше об г в угловншхч, доказателвствахЂ I 12 и дал.е; Л. Савип, Теорија доказа 155 и даље.

знањем или вештином или искуством, која на основу стручног знања или вештине или искуства дају одговор. Та лица јесу вештаци. Вештаци (ексиерти, агИз регШ) су, ирема. томе незаинтересовапа лица, која због њихове стручне сиреме или вештине или искуства, стеченог вршењем њиховог аозива, у иостуику узима, иследник или суд зато да на основу стручне сиреме, вештине или искуства оиазе извесне чињенице, околности или иојаве, или да о учињеном оиажању даду своје мишљење, јер за све то оиште иследииково и судијско образовање недовољно. Из наведене деФиниције види се, да су вештаци незаинтересована лица, што значи, да вештак не може бити ни иследник ни судија нити пак која од странака. Иследник или судија не може бити вештак чак ни онда, кад има потребну стручну спрему или вештину, до које је као самоук дошао. Судија не може у исто време бити вештак, који има на пр. да оцени да ли је иоднети предмет ароеник или да ли је једна хартија од вредности лажпа или не, и судија, који има да оцењује своје вештачко мишљење. То не може бити још и стога што би остале судије или морале бити везане за мншљење свога колеге или би имали да војују противу његовог мишљења, што би стварало тешкоће при суђењу. Случајеви, у којима се треба послужити вештацима у поступку, могу бнти врло разнолики, јер се потреба за применом стручног знања или вештине не јавља само приликс.м доказивања важних чињеница. Тако су на пр. тумачи, стенографи, преводиоци вештаци, који својим знањем или вештином чине, да докази суду буду приступачни и да се њима може користити, а никако се њихово вештачење иема узети као доказ. Међутим, најважнија је улога вештака у поступку онда, кад се помоћу њих прибавља доказ. Дужност вештака обухвата тада двоје: 1. опажање или посматрање важних чињеница или предмета и извештај о исходу тога опажања; 2. образлозкавање закључка, који они по правилима њихове науке или вештине добијају из утврђених чињеница или околност^г. 11рво се зове наход вештака (КипзЉеГипс!, гаррог!. ујвит гереИит), а друго вештачко мишљење (КипвкиЧеП, ау18, рагеге). Најчешћи је случај, да вештаци једновремено дају и свој наход и мишљење. То обично бива код сложеног увиђаја, т. ј. кад иследник или суд приликом предузимања увиђаја ради потпуности својих опажања узима у помоћ вештаке, да ови извесну чињеницу опазе и о њој даду своје стручно мишљење. Има међутим случајева, у којима је довољан само наход вештака без њиховог мишљења. То су случајеви, у којима је потребно да се само утврди постојање извесних чињеница, за чије је посматрање потребна нарочита спремп, на пр. да би се утврдило постојање извесних зпакова девичанства, или ако је на пр. нотребно пред судом учинити какав научни експерименат. Тако исто су чести случајеви, у којима се од вештака тражи само суд или мишљење о особинама какве чињенице, на пр. да ли је смрт наступила услед иовреде, које се налазе па лешу. Сем тога, има доста случајева, у којима се наход никако и не тражи, већ само мишљење о могућности или немогућности извесних догађаја. Тако се на пр. од вештака може тражити мишљење о томе, да ли се пушком, која је пред судом, може на извесној одређеној даљини извршити убиство, или, да ли је могуће и.зпршити тровање материјом, за коју оптужени тврди да је употребио као срество за тровање. Најзад, врло се често дешавају и такви случајеви, у којима је један вештак вршио вештачење и дао наход, а сасвим други вештак на основу овога находа дао мишљење, или. кад псред вештака, који је дао наход, у давању миш.љења учествује и који други вештак.