Prosvetni glasnik

484

научна хроника

Према томе сво наше геолошко знање о Меркуру може се свести само на то, да знамо на сигурно да на Меркуру има врло високих брегова али не знамо још да ли међу тим бреговима има и живих вулкана. Атмосфера на Меркуру. — ЈКивот како наш тако и осталих животиња па и биља јесте у нераздвојеној свези са атмосФером, са ваздухом. Сваки од нас зна да без атмосФере не би било дисања, без дисања нема крвотока, а без овога нема ни живота. Дакле кад постављамо питањб да ли на овој или на оној планети има живота, да ли на њој у опште живе животиње и биље па ма и не биле оваке као наше, — онда треба пре свега да видимо има ли на тој планети атмос®ере, која је главни чинилац живота. Јер ако ње нема сви други услови могу постојати од живота не ће бити ни трага. Међу тим истражујући да ли на којој планети има ваздуха имамо две користи за нас : једна је корист чисто астрономске природе, јер онда знамо физички састав те планете , а друга корист је Физиолошка и из ње закључујемо да ли има ма какве сличности међу тамошњим животом и нашим. Да ли планета Меркур има атмосФеру ? Код планета унутрашњих т. ј, оних чије путање леже између земље и сунца, испитивања такве природе могу се чинити само онда, кад такве пла нете пролазе испред сунчеве површине. И према зна цима који се онда опазе, и које ћемо ми сад познати може се закључити да ли на тој планети има атмосФере или је нема. На тај исти начин испитивана је атмосФера и код Меркура. Ако таква планета нема атмос®ере, онда ће се она видети на сунчевој површини као црна тачка, са јасно обележеном границом. На против ако на планети има атмосФере, онда ће сама планета изгледати као тамна тачка, а атмосФера, пошто може да пропушта сунчеве зраке изгледаће као полусенка свуда около оне тамнетачке. То је један доста сигуран знак по коме се може закључити да ли ту има атмосФере или не Још Плантад је год. 1756, кад је Меркур пролазио испред сунчеве површине, видео један магличаст прстен око Меркура. Исто је то видео и Флогерг год. 1786, 1789, и 1799, кад је опет Меркур пролазио испред сунца; он је то назвао »светлим прстеном.« Месије, Мешен и Шретер сведоче да су у том последњем пролазу (1799) такође видели полусветао прстен око површине меркурове и веле, да то долази због атмосФере његове. Године 1832 доктор Мол је видио један таман круг око Меркура, а по боји изгледао му је мало љубичаст. Дакле сви који су год испитивавали Меркура слажу се у томе да су

видели један светао прстен око Меркура, само веле да је светлији а други тамнији од Оунца. Кад је Меркур опет прелазио испред сунчеве површине 1868 године, астроном и Физичар днглески Хигенс описао је подробније тај, тако названи атмосФерски прстен Меркуров, и представио га једном сликом. Он вели : »испитујући пажљиво непосредну околину око оне црне тачке на сунчевој позршини (т. ј. око Меркура) и тражећи каквог пратиоца, ја сам видео да је планета била окружена једним прстеном који је био мало светлији од сунца. Ширина тог светлог прстена износила је од прилике једну трећину привидног пречника планете. Баш онда кад сам гле" дао тај прстсн привуче на се моју пажњу једна свела тачка близу средишта планете.« То је она тачка о којој смо већ говорили и за коју се мисли да је вулкан. Пошто је Хигенс опширно описао појав који сад споменусмо он вели, да то никако не може бити каква опсена. Међу тим исти тај прелаз од 5 Новембра 1868 године посматрао је у Паризу и Француски астроном Фламарион, и као што сам вели у споменутом свом делу: није могао да види ни ту светлу тачку, нити какав траг од атмосФере. Исти тај прелаз посматрали су преко педесет астронома у Француској, Енглеској, Немачкој, Шпанији и само је Хигенс видео тај светао предмет и ону светлу тачку. Такав исти случај је био и у раније доба ; док они астрономи које смо горе навели потврђују да су тај светао пвстен видели, друти то са свим одричу Било како му драго, подаци о атмос®ери Меркуровој против рече једни друглм и према њими неби могли извести никакав сигуран закључак о томе, да немамо других знакова. Један од најбољих знакова за то јесте посматрање »српа^ меркуровог после »младине.« И месец се у извесним случајевима види као »срп« али се његов срп много разликује од српа меркуровог. Унутарњи обод српа је код месеца јасно ограничен а код Меркура је он расут и развучен. Та развученост, та полусенка може да постане.;само онде где зраци пролазе кроз атмосФеру. 0 друге стране рачунање једне извесне мене те планете (29 септембра 1832 год.) показало је Беру и Медлеру, да је та израчуната мена била већа од посмотрене ; и сад тражећи узрока тој погрешии са свим другим путем дошло се до закључка , да је Меркур омотан атмосФером и то доста густом. Још један доста јак знак даје нам то, што кад је Меркур осветљен, његова светлост пошав од средишта према ободу је све слабија а то слаблење долази једино од атмосфере.