Prosvetni glasnik

74 ГИМНАСТИКА У

снега, ветра и т. д. Те грађевине биле би и најјевтиније и најудесније од простих дасака. Оне би се према могућеости и потреби праииле где веће, где мање, где боље, где лошије. Ва тај посао најбоље су бараке. У Берлину су један пут у недостатку удобне куће за школу употребили бараку, која је наравно била направљена, како најудесније може бити. Барака је до душе провизорно послужила као школа, али је у њој проведена и зима, па ипак није се осетило скоро никакве непријатносги. Оваки простори на гимнаетику морају се уз школе остављати. За сад још није у нас пречишћено питање о користи, коју собом доноси гимнастичка настава, кад се она врши онако као што ваља. Доцније кад се оеети права потреба у тој грани наставе, може се осетити оскудица у просторијама , и неће се моћи ничим надокнадити. Једини излаз био би тај, што би се такве просторије могле тражити изван школског круга, а то опет не сме бити из са свим простог разлога, што се губи у времену, и што по рђавом времену није лако до места отићи. — 0 евему овоме треба да потече наредба са највишег и меродавног места. Наредба није нужна за то, што се може сумњати у добру вољу и одзив оних, којима гакола треба, већ с тога што се не зна колико они појимају потребу оваких захтева. По томе може се десити да неко при пројектирању какве нове школе захте и просторије за гимнасгику, и да због тога, што о томе не стоји наредба , пропадне његов предлог. Многи још сматрају гимнаетику за „комендијашлук", па по томе од њих се не може са разлогом ништа ни тражити у њену корист. Кад би сви људи све разумевали, не би ни требало никаквих наредаба ни одредаба. Они би све вршили по своме знању и уверењу. Ваља нам још нешто казати и о часовима гимнастичке наставе. Часови гимвастике не емеју ее држати никад измећу часова осталих предмета. Физичка нанрезања заморе децу тако, да она постану неспособна за духовни рад. По томе дакле часови гимеастике морају бити увек после часова осталих предмета. Али овај захтев изазива други захтев, да се ча-

НОВНОЈ школи сови школски тако удесе, како се може отворити рубрика и за часове гиинастике. Оно иетина и по садашњем распореду у оеновној школа имају одређени часови за „телесна вежбања", само је питање, да ли ти чаеови треба онако да остану. На првом је месту питање, је ли довољан број часова за гимнастичку наетнву онолики , колики је распоредом пропипан; друго је опет питање могу ли деца од 6 —10 година издржати три пут недељно од 8—12 часова без штете за евој организам ? И на једно и на друго питање долази негативан одговор. Број чаеова требало би увећати, али тако да то не буду свакад потпуни часови. Осем тога не бисмо дозволили да гимнастички часови буду од 11—12 сахата нре подне. О20 нарочито не би дозволили за млађе разреде. За њих би требало удееити да чаеови гимнастике, ако су пре подне, буду од 10—11 чаеова , ако су пак после подне, онда опет да не буду после два, већ ноеле једног сахата рада у школи. Колики би био недељни број часова, то није наш•: да одређујемо, већ је то посао лекара, који еу познати са процесима развића човечијег организма. Наше је нак, као што емо горе казали, да не дозволимо , да гимнастичка настава буде између чаеова других предмета , како се тиме не би штетили интереси духовне насгаве. Толико само о часовима гимнастике. Држимо да неће бити излишно да кажемо неколико речи о гимнастичкој настави код женског пола. — Гимнастичка наетава треба да се врши у женским школама , као год и у мушким. Ми ово велимо о обавезноети гимпастичке наставе, а шта ће се унети у план за женске школе, то је друга ствар. Али овде је главна сгвар, да женскиње као и мушкиње има подједнако право на равномерно развиће духовних и телесних сила. У самој ствари шта може васпитање код девојчица друго значити, до као и код дечака, развиће свију дарова и способности. Вез икаква коментара јаено је, да се не може однеговати здрав и крепак нараштај, ако су матере кржљаве, па ма како мужеви били физички развијени. И овде нам је најзгодније да се позовемо на историју Грка. У њих је по Ликурговим законима гимнастичка настава