Prosvetni glasnik

76

земља на даљини од 14У 000 000 километара, дотле је Венера удаљена од сунца 107 040 000 километара. Ова се планета види са земље као звезда, и она је у исти мах најсјајнија међу свима звездама које ми видимо. Дошто њена путања лежи у земљиној путањи, и пошто је много мања од земљине, с тога Венера као и Меркур остаје увек врло близу до сунца али се опет може мало више од сунца удалити него Меркур. Кад се Венера налази на оној половиии своје путање, која иде испред сунца, онда се она виђа пред зору и то на један, два па и три сата пре изласка сунца; за то је наш народ зове »зорњачом,« а тако су је звали од памтивека сви стари народи. — Кад је Венера на оној половини своје путање која остаје иза сунца, онда се Венера виђа пред вече на западу и то одма после заласка сунца, где опет остаје над хори зонтом по један, два па и три сата. Тога ради наш је народ зове »вечерњачом.« Прва нланета за коју су људи дознали јесте Венера, а то с тога што је она најсјајннја звезда и што својим кретањем јако пада у очи. Пошто се она окрене око сунца за 224 наша дана, то не оетаје ни за две недеље на једном месту. Њу су морали стари најпре познати и с тога, што се она прва види на небу, кад сунце седне. Па како је она најлепша и најсјајнија звезда, за то је назваше богињом лепоте и љубави. У средњем веку дат јој је знак 5 , који означава огледало. И Индијанци су знали за Венеру и дали јој име »Сукра« што ће рећи : »сјајна зора« (е1 2оћга) те према томе да ли није због Венере постала наша реч »зора?« Има више од четири хиљаде година од како су њеним именом халдејски астрономи крстили један седмични дан. (Уепепз сИез, 1е уепЉесН). У првобитно доба људи су мислили, да су »зорњача« и »вечерњача« две звезде а не једна и као да је Питагора био први који је изнео да Је то једна иста звезда. Још су Јегипћани знали да се Меркур и Венера окрећу око сунца, а. тојснавело Коперника да утврди данашњи сунчани систем, само што они нису знали тачно време за које Венера свој пут сврши Сад се зна да се она један пут око сунца окрене за 224 дана, 16 сати, 49 минута и 8 секунда, и то у истом смислу у ком се окреће и земља т. ј. са запада на исток. Ето толико траје година Веперина и то је прва основица за њен календар. Свака њена година траје дакле само седам и то наших месеца. Њене су године дуже од Меркурових, али опет краће од наших Окретање Венерино око сунца. — И Венерина је путања елиптична, само је њена елипса округлија него елипса по којој се окреће Меркур око сунца. Цела дужина путање износи (>72 милијона километара. 11а како планета тај пут нређе за 224 дана, то сл.едује,

да за дан прелази 3000000 километара или 34600 метара за секунд, дакле окреће ее нешто мало спорије од Меркура. Довољно је само да споменемо још један пут да Венера лежи између земље и сунца, па да се одма зна да нам она окреће час своју осветљену страну (»пуна Венера«) час неосветљену (»нова Венера«), а час само један део од једног и од другог (»срп,» прва« и »последња четврт«) те нам се тако јавља у свима оним менама у којима видимо Меркура и меоец. По себи се разуме да се те мене не могу видети голим оком као на месецу, а то због тога што ми Венеру видимо малу, као сваку другу звезду. Међу тим има неких људи код којих је орган виђена тако развијен да су мене Венерине могли да спазе и голим оком Венера није увек подједнако удаљена од земље, него се њено остојање мења према положају где се налази на своме путу. Кад је најдаље од земље, а то је онда кад је иза сунца т. ј. кад је сунце између земље и Венере у правој линији, онда је далеко 2 56 милијуна километара. А кад је Венера између сунца и земље у правој линији, дакле кад је најближе земљи< онда њено одстојање од земље износи само 40 милијуна километара Према томе и величина Венере под којом се она види са земље није стална, него кад је ближе она изгледа већа, а кад је даље онда мања. Светлост Венерина тако је јака да ће по кад што да баци и сенку. Фламарион прича, како је он сам видео сенку у пролеће године 1873. и то 23. Марта у у Италији. »Идући са моја два сапутника кроз мрачну улицу, на један пут приметим с леве стране на једном баштенском зиду, поред кога смо ишли, три сеике , које нас тројицу пратише. Изненађен тим, кажем и мојим сапутницима, који потврдише то исто, ма да није те ноћи била месечина нити је сенка могла доћи ма с које друге стране. Небо је било осуто звездама и с десне стране блисташе се Венера као звезда прве величине и то тако јасно, да је својом сјајношћу превазилазила све звезде скупа. Зид је био сиве боје и да је био бео, сенке би биле још јасније.« »Идуће недеље ја сам поновио ту пробу у Ници снрам беле артије; сеика од прстију, писаљке или ма каквог предмета, огледала се врло јасно на артији.« »Од тада сам ја то чешће приметио па и у пролеће године 1876«.Кад је Венера најсветлија? Кад Венера не би имала мена, и кад би сијала својом а не туђом светлошћу онда би она била најсветлија онда, кад би била најближа до земље, а то је кад би била између сунца и земље. А-ли Венера као и све остале планете по себи је тлмно тело и сија оном светлошћу коју добија од сунца и коју одбија са своје површине. Па пошто знамо кад Венера дође