Prosvetni glasnik

злписник главног просветног савета

врдо јаких разлога да не пишем иредговор ире рецензије дела Ево тих разлога. Правац ове алгебре са свим је, бар код нас, нов и различит од праваца досадањих алгебра на срнском језику. А у Германији као што се види из тамошњих математских часописа и најновијих алгебара ириродна алгебра иреузелаје мах. Идеју природне алгебре, коју сам код Халерштајна наговештену нашао, ја сам ближе и црецизније одредио. Према томе многе термине и деФлниције као излишне са свим одбацио, многе као иогрешне новим заменио, а увео и неке са сиим нове као потребне за науку. Даље ја сам дотакао и расирављао многа питања, која нисам налазио ни у каквој алгебри , бар у онима не, које су мени до руке долазиле и т. д. Па зар унапред да објашњавам и браним своју алгебру '? — Не. — Ја сам овако мислио : Ако је моја алгебра права и истинска алгебра, она ће бити довољно снажна да заступа себе пред сваким стручњаком без икаквог мога особеног приказивања. И нисам се преварио , моја се алгебра потпуно одржала као истинска наука. Јер при свем том што на свакој страни ре®ерата влада несимпатичан тон према мојој алгебри,, ипак г. ре®еренат није се могао уздржати да не потвми : да у мојој алгебри влада краткоћа и јасноћа исказивања појединих закона, да у њој влада тачност и истинигост правила , да у њој влада опширност и шиецијалност у највећем размеру , и при свем том да ни књага неће бити велика. А све су ово први услови добре школске књиге, кодкоје по г. Драгашевићу ваља пазити : а) „На еадржину, да је у књизи оно што ученику заиста треба, али опет оно што он може разумети." Јер — раније рече — ништа није тако штетно као дубина (или висина) у невреме. б) На начин да је са свим јасан а лако разумљив, дакле према развићу ученика удешен. в) На стил да је дидактиски а не дисертациски. г) На термине , да су коректни и да појму потпуно одговарају, и д) „На језик даје правилан и доследан" (види „Просветни Гласник" I годинесвеска друга стр. 61.) А према овом гледигату г. Драгатпевића мени се пребацује само то, да нема у књизи све што

ученику треба, — делова више алгебре — нема, али за то што то ученици не могу разумети, то је дубина у невреме. Ниједан од толиких нових термина не ирогласи се за некоректан, нити г. реФеренат примећава икакву празнину, што нема старих термина. Њему је књига јасна. 6) Не могу овде пропустити никако а да се у неколико не осврнем и на други ре®ерат, који је поднео г. М. Велизарић, јер тај решерат чини своме писцу особиту част тиме, што се вигае одликује набрајањем побуда, загато дело треба одбити, но стварним оцењивањем самога дела. Па у превеликој хитњи за постигнућем своје цељи изриком иод 3) иризнаје да „концентрична метода" — како он зове методу ове књиге — може заиста чесго олакшати ученицима савлађивање тешкоћа, нарочито у сувоиарнијим предметима као што је алгебра," а под 5) опет вели да дело највећи прекор заслужује с методичне стране, помињући нека аподиктична правила, као да у очигледној методи може бити говора о аподикцији. — Вели да „концетрична метода" има и својих великих мана, али те мане не налази у самој методи, бар их не сиомиње, но наводи неке иренреке што су изван методе: Наставни програм и његово извршење, Чисто усклицава, што друга половина алгебре није израђена по „концентричној методи", „те се дело не може поносити као методиски савршено," а заборавља да се алгебра мора писати друкчије за IV разред, где су ученици на раскрсници детињства, но за V и више разреде, гди су далеко иза себе оставили ту раскрсницу, као и то да се друкчије мора-ју предавати сами закони математски у 7 видова рачуна, а друкчије упуства за примену тих закона и за дедукције у другој половани алгебре. Вели, да се због ове алгебре не може геометрија и физика успешно предавати у гимназији, а ни мало не узима на ум, да се Просветни Савет из самог садањег наставног програма може уверити, да примена алгебре на геометрију долази тек у VI разреду, као и то да сав образован свет зна да се у гимназији иредаје експериментална Физика с опитима, а не елементарна ®изика на основу математских доказа. Јер се ова и не може у гимназији предавати, што за њу није доста нешто алгебре