Prosvetni glasnik

РУЧНИ РАДОВИ У

Горилнм, у тодико су и његове руке умешније, него руке код мајмуна. Аустралски Црнди, који су и духовно развијенији него дивљаци на Борнеу, који као и мајмуни живе по прастарим шумама и хране се плодовима разнога биља, имају и руке окрегније и умешније иего ови други; јер док они нрви већ умеју да праве своје оружије од дрвета, дотле други немају ни појма о какој преради предмета. Парче дрвета, сломљена грана, њнма служе, као и орангутану, као једино оружије за одбрану. Прерађујући дрво и правећи од вега оружије за одбраву и лов, Аустралски Црнад имао је прилике, да упозна разне особине дрвета, о чему дивљак на Борнеу нема никака дојма. То упоредно развијање мозга и руке илн боље ручне умеЧпности, и зависност првога од другога, ми видимо и у другим човековим радовима. Човек најире прави ватру трљајући дрво (суво) о дрво. То је најиростији начин, за који треба и најмањеручне умешности; али то је и најтежи нут. Ту је потребно, да се само може држати парче дрвета у рукама, којим треба трљати по другом парчету, које стоји на земљн. Али ири таком поступању трља се велика површина, и док се притисак повлачењем с једног краја на други препоси, дотле се произведена топлота на другом крају губн. Човек таким радом увиђа, да је непрактично. Притисак треба да се ограничи на што мањи простор. Али, за то требају н други нокрети руке. Преје нарче дрвета држано у обе руке и њиме трљано по другом дрвету, а сад треба да се нритисак концентрише на једну тачку. Ако узме дрво, као и пре, у обе руке па цритискује на једно место, не може да му се ватра произведе. Пробањем он увиђа да не иде, и сад тек он узима дрво између дланова, н притпскујући у једно место на другом парчету дрвета, окреће га лево — десно, док тако не избуши малу рупицу и док се ватра не произведе. Али и тај се начин прављења ватре усавршава, и долази се, опет помоћу руке и мозга у свези, до практичнијег пута. Обрћући дрво између дланова и при томе притискујући у друго парче дрвета, рухе се убрзо заморе и угреју. Треба некако удесити, па да се дрво ие мора тако између дланова држати. Парче коже, једна жила од жнвотиње могу овде да помогну руци. Око дрвета, ПГОСВЕТНИ ГДАСНИК

којим се нритискује, и које треба нри томе да се окреће по мало лево — десно, обавије се неколико нута уско парче коже, које је као кајиш дугачко, па се оба краја узму у руке н вуче се на изменце десном и левом руком. Тим начином рука се не замори тако лако, а и не угреје се брзо. Доцније се и овај начин добијања ватре усавршује; али са свакии кораком савршенства уноредо иде и савршенство ручне умешности. Руком управо човок и испитује и тражи нове путове и начине како ће своје ногребе подмирити лакше п брже. И само уз номоћ руке и ручне умешности, он проширује своје знање о спољ■&им предметима и њнховим особинама, о приРодним појавама н законпма. Најпре је цело његово знање ограничено само па неколико предмета, на и ове он сам површно познаје, и у тој мери ограиичена је и његова умешност п окретност у руци, његова снага и Свикнутост да те предмете преради и предругојачи. Што год се после више шири његово знање, у тој истој мери усавршава се и његова ручна умешпост и окретност, пли правилније рећи, са његовом ручном умешношћу умножава се и његово знање о природи и особинама природних предмета, а с тиме се појачава цео његов духовни развитак : носматрање, мишљење, воља. И на свима другим пољима човекова живота ми видимо, да се он развија истим овим путем. Свуда му је рука и њена умешност један од првих његових учитеља за распознавање нрироде и њених појава, и свуда видимо да развитак мозга, духовни развитак човеков, нде са свпм упоредо са усавршавањем ручне умешностн. Најире човек прави разне алатке од камена, и то ударајући камен о камен, док се једно царче не одвоји, које ће бити згодно за извесну алатку. Он налази кремен у влажној земљи, и ирерађујући га, види, да је мекши него кремен, који је он на сувом месту нашао, и за то он увек тражи камен из вдажног земљишта, или га топи у воду, да би га лакше прерадио. Ударајући камен о камен, оп види, да је једна врста камена тврђа него друга, и он узима онај тврђи камен у помоћ, да би други боље прерадио и за своју потребу удесио. Тако човек, предругојачавајући предмете и удешавајући их руком за своју иотребу, све више и више 56