Prosvetni glasnik

44 2

ОСНОВНОЈ школи

упознава се са њнховим особинама. Први пут кад је он почео ударати камен о камеп, он је почео учити минералогију, а с тиме и све вештине ; јер као што вели Воиске де Регтез, „опај човек, који је ирви пут почео ударати камен о камен, да би му други облик дао, — са тим првим ударом он је положио темељ за ностанак Минерве и свију осталих статуа у Партенону. И да нису праоци данашњих људи, продужује он, те прве покушаје чипили и непрестаним напрезањем продужавали, онда ми не бисмо имали данас ни ових вароши, ни наших палата, нити величанствених вештачких творевина, које данас гледамо*. Тако је постепено напредовао човеков дух у свпма правцима, и свакад у свези и помоћу ручне умешности. Иза оних примптпвних оруђа за лов и за прераду појединих предмета, долазе еве савршеније справе како у индустрији тако и у земљорадњи, у вештинама, као и у предметима, који служе човеку као средства за задовољство- Са сваком савршенијом справом расте његово познавање света и усавршава се његова ручна умешност; а свака нова снраваонет служи му као један нов орган, помоћу кога он лакше продире у своју околину и свестраније је упознава. И рука је човеку свуда не гамо једна справа његовога духа, него и најважнијп помагач за духовни развитак. Без руке он не би могао иостати човек. Далеко би нас завело од нравога предмета о коме говоримо, ако бисмо хтели опширније говорити о свима главнијим Фазама, кроз које је у своме развитку прошао човеков дух, упоредо са развитком руке, и ако бисмо хтели наводпти све доказе, који су данас науком нотврђенн, а којима се јасно потврђују како је интелигенција човека иостепено и упоредо расла са развптком његове ручне умешности, и како је ова умешност и билаједан од главних помагача његовоме духу, да од оног ударања камен о камен, дође до данашње савршености умне и ручне, која га оспособљава, да прави овако горостасне палате, сложене машине, да се пење на небо и да отуда скида звезде, те да их испитује и т, д. И из паведених наговештаја, јасно излази на видик оно, што иама треба да знамо : ручна умешност развија се упоредо са човековим духом; рука служи умном развитку као најмоћнији

помагач ; она доводи човека у додир са спољним светом, она му износи особине природних предмета и појава, и тако развија његов ум. Тај упоредни развитак ночиње много пре, него што је се развио породични живот међу људима. И према томе, први наставници и у ручној умешносги, као и у целом духовном и телесном развитку човека, није отац, није мајка, није ни човек, него природа, природна нужност. Човек се ннје тако развијао за то што је хтео, него за то што је то природни закон, који он није могао мењати и да је хтео. На други начин он се не би могао развити. Онако, од прилике, као што је данашњем детету оргапска потреба, да евоје руке креће, и као што је онај први покрет, што га дете рукама учпни после рођења, основа и ночетак свима радовима и вештинама, које данашњи човек врши, тако је и ночетак ирвог развитка ручне умешности и код целог човечапства био једна органска иотреба изнајсре, па се после, као и код детета, постепено рука радом усавршавала и развијала с покољења на нокољење све више и више кроз читав низ векова, док није дошла до данашњег развитка. Свака нова генерација наслеђивала је како гелесне тако и духовне особиае, на и ручну умешност, од претходне, и примала је знања, која је претходна наследила и примила, као готово искуство, које је она још више усавршавала; онако, ■ као што и дапашња свака нова генерацпја наслеђује све способности својих предака, ирима од њих културни развитак, које је човечанство хиљадама годниа пробањем и искуством скунило, као готовину, и стара се да је још више ирошири н умножи, и тако увећану својим нотомцима иреда. Тим редом и путем ишло је и усавршавање ручпе умешности у целом човечанству. И у најдивљачнијем стању сама потреба, борба за опстанак, терала је и оног малишана од неколико година, да, према својим снагама, тражи предмете који му за живот требају, и да их удешава, иредругојачава и ираво онако, како ће његовој потреби одговоритп. Он је тако веџбао и усавршавао своју ручну умешност, а у једно с тиме н свој дух богатио новим знањима. У породчци родитељи скраћују пут,'којим деца долазе до оних знања д умешности, које су они и њихови претци у дугом низу