Prosvetni glasnik

732

могућности за сталност, која је јсдна дрта карактерцости. Закони се ириродни не мењају, они су вечити. Сазнавањем тих закона наш се дух ирилагођава вима, на и то утиче на сталност карактера. Има нешто н у људским производима, што је од сталне вредности, а то је оно што је више или мање савршено и класично. Све што је узвишено и илеменито у морално друштвеном раду и животу, н све што је доиста леио у иојезији, музици и беседништву, у архитектури, скулитури н сликарству, то, кад се ироучана, може такође утицати на сталност карактера. — Ну то хуманистичко образовање даје карактеру уједно и његову ираву садржину — даје му нлеменитост и леноту, иснуњавајући свест н савест узвишеним идејалима и чистнм ; џдејама , које нобуђују вољу иа карактеран рад у свима нравцима. Таквих ндејала н ндеја даје нам но највише иародна н оашти истојмја н народна н страна литература; и отуда велика важиост тих нредмета у школн за образовање карактера. Такав утицај може имати н нравилно изучавање ј религије н етике. Ми знало, да се ни које савршенство, ни у интелектуалном и моралном, нн у техничком и естетнчком цогледу, не може задобити без симосталног личног веџбања н труда, озбиљнога рада и наирезања. 1&ад дакле ученици, све што уче у школи, раде но том начелу самоџадње, онда се тако може снрематн н развијати друга црта у њихбном карактеру, а то је самосталност. Гадећи у нсто време но начелима иостуиности и концентрацџје наставне, где се траже темељитост учења н знања, логичка веаа у мислима и јединство у сазнању, сагласност и хармонија у свима радњама, — образује се тим начином трека црта карактерности, а то је следственост. За то је неонходно потребно, да се у свести и самосвести образује извесно средиште, око кога ће се концентровати свн животни ннтереси. Не може бити сумње о том да то средиште морају заузимати морална начела и нравнла. Савест, која се тако образује, мора битн она иајјача аиерцеитивна сила, која прима илн одбија све што утиче иа њу у личном и туђем раду, тако

да што год човек мисли и ради, и што год милује н мрзи, мора у свести изазвати питање : а како се то слааге с мојом савешЛу, како се слаже са чашКу и с карактером мојим ? И ресултат би лорао бити свагда иобеда моралних начела и маралник осеИапа. Та начела и та осећања треба да сачињавају ону недодирљиву светињу, коју нншта на свету пе бн смело нореметити и која би морала одржати нобеду и онда, кад је у пнтању и сам животни оистанак. Јер шта би и вредео живот човеков у друштву без части и ионоса — без свесиог осећања соиствених заслуга и врлина, које су стечеие карактерннм радом ? ! — Таквим образовањем развнја сз уједно и четврта црта у карактеру, а то је моралност. Настава ствара и извесне интересе ; и ако су онн довољно јаки и трајни, онда се из њих развнја воља, која се огледа у свесним иокретнма н хотимичком раду. Из таквих моралних интереса може се развити морална воља н моралан карактер. Отуд неопходна нотреба занимљивости наставног рада. б) Ну најбоље се развнја воља веџбањем у вештинама и техничким радњама. Тим се уЈедно задобија шта црта карактера, а то је одлучност и еиергичност. За то се у новије време и с недагошке стране пола;ке велика важност на ручни рад у основним школама. За то се много цене и слободне дечнје игре код куће н у школи, н у дечнјој башти нре основне школе. 2) Школска дисциилина можетакође много да утиче на развијање карактера. Сувише строга, тиранска дисцнплина убија нростодушност и искреност, отвореност и новерење у ученика, и штетна је по самосталност и одважност, и у оцште ио активност карактера. Она одржава ученике у непрестаној стези и у страху, те тако им одузима слободу и убија саморадњу њихову. А онде, где у школи има очинскс строгости и материнске љубави, родитељског иадзора и СЈарања, нријатељског савета и иомоћи ; где се назп, да у зајединчком раду буде што више заиимљивостн и нажљивости ; где се ученнци иодстичу на иравнлаи рад блажим и — у онште — моралним средствима; где се одступање од нравила и закона казни правично и с нредвиђењем добрих носледнца, а то је иоправљање