Prosvetni glasnik

1'АДЊА ГЛАВНОГА ПГОСВВТНОГ САВЕТА

145

С те стране ориђинални уџбеник је израђен добро, но само, као што рекох, за руске школе; ну у погледу на религвјско васпитање не само наше деде, већ и по некнх наших родитеља, на посећпвање богослужења како једних, тако н других, морам признати, да је овај уџбеник доста неподесан за наше школе. Наша деца од својих роднтел>а у већпнн добивају врло ништавно пли чак и нпкакво религпјско васпитање, за шта сведочи Факат, како многа деда, кад ступе у основну школу, не умеју нн да се прекрсте. Према овоме за наше прилике у програм за нзраду науке о богослужењу мора ући све што се односп на овај предмет. Но да би се циљ постигао требало би обратпти већу пажњу на важније одељке, који морају бпти разрађеннји, као што су литургнја, нразнпцц, постови, храм и његове прннадлежности н т. д. Мање пак важности (за децу) одељке треба прећи укратко, или чак само наноменути, као н. пр. о богослужбенпм књигама, о свештенослужиоцима, о неким свештенорадњама, које су потребне искључиво служиоцима светога олтара и т. д. Ппсцу уџбеника могло би се доста замерити у томе, што је при изради врло мало .обраћао пажњу на систему при излагању, а то је један велики недостатак за схватање целине предмета. Тако, иочевшн са појмом л постањем богослужења и о храму лао згради, писац одмах прелази на свештенослужитеље н црквенослужигеље, па тек после овога говорн о свештенпм предметнма п о неккм обредима, којп се највише употребљавају на богослужењу, чему би пре било места тамо где се говорп о храму. Све је ово унео у „претходна познавања" — увод (изложено на 25 страна). Одмах за тим пзлаже опште богослужење, сем литургије (од 25—28 стр.). У почетку овога одељка писац говорп укратко још п о празницима, што је пзлишно, јер доцније од стр. 72 — 78 мало опшнрније готово то исто понавља и то тамо, где му такође није место. Најразрађеннји и најсистематичнији је део о литургијн (50—71 стр.). 0 посту је писац изложио само толико, колпко се то односи на велпконосно богослужење; а о празницима врло мало, као н о празничном богослужењу. Према овоме се види несразмерност и несистематичност уџбеника, па ма то бпло и с обзиром ва прописанп нрограм, јер спстема мора зависити од програма само у толико, у колико мора ући све оно што се програмом нзпскује, а система и сразмерност прп нзрадп завпсе од самога писца.

Слободан сам изнети своје мишљење, да би за овај предмет била најглавнија, поред увода, у коме би се пзложпло: о појму, постуњу богослужења, обредпма којп се највнше употребљавају у црквц и о свештенослужнтељима, п ова 4 одељка: I. 0 храму као згради и о свима свештеним предметима који се у храму употребљавају. II. 0 свима свештенорадњама. Овде би требало што опшнрније разрадити литургију, а све остале службе и обреде нзвести што краће. III. 0 празнидима, и IV. 0 постовима. Ову поделу изнесох само колико ради упоређења с оригиналнпм уџбеником, да би се јасније уочила неиодесност нишчевог излагања. Што се пак тиче превода имао бих рећи ово: Не могу да разумем зашто г. преводилац ннје превео одељак о „случаЈним" службама. Ако је зато, што је он изостављен према програму руског мпнистарства, онда зашто је то обратно учннно с одељцима: о крсном знаку, о поклонима за време богослужења п о пристојностп у храму, кад и то не спада у поменутп програм ? Оба су одељка подједнако важна, зато их је и ннсац без обзира на програм изложио. То је исто требало да учини и г. преводилац, мањ ако је хтео да учини ученицима олакшнцу, да овп што нре дођу до уџбеника, што нпје никакав разлог. Још је г. преводилац изоставио непреведено: § 83. (оригппал), наиомене на стр. 87.—89., као и трн последња реда пред одељком о „требима", што се у осталом не може сматрати као недостатак, јер је све ово од мале важнооти. Има се г. преводиоду доста замерити што је но нешто само нагласио, оставпвши без објашњења, а по нешто изнео у целини а нпје објаснпо. Тако, на стр. 73. (ориг. 69.) Зије изложио целу молитву, којом хришћани, нрнступајући ка св. тајнама, исповедају своју веру, већ је изложио њен почетак, и ако је ппсац целу изнео. Разуме се да је врло важво за свакога хришћавина не само да зна ову молитву на словенском језику, већ и у преводу; јер нриступати катајни причешћа, а не знати значај молитве пред причешћем — бпла бп бесмислица. Еао противност овоме служе, изложене у целини на слов. језив:у, песме: „Вечерп Твоел таинш днесв . . „Да молчигб всакал плотб ..." ц то без нревода. Овако што може остатп за руску младеж, која разуме, али никако за нашу децу. Ово је исто учинно п на многпм другим местнма, што не сме бити. Језпк је у нреводу, а п сам превод, добар, само није подесно преведена реч „повременнд" с речју „случајне" (1. стр.).