Prosvetni glasnik

150

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

љака: 1) ариче и гатке (7 нар. ириповедака из збирака В. Ст. Караџића, X. Којанова и Стј.Басаричка); 2) басне (8 Доситијевих, 2 народне и 1 Ј. Јурковића); 3) народни живот и народни обичаји (9 чданака од В. Ст. Караџића и по 1 од Ст. Новаковића,, К. Хермана и Ј. Јурковића); 4) иредапе и аовесница (по 3 чланка од Вука и Станоја Бошковића, 2 од М. Г Б. Мпдгћевића. и по 1 од Вјек. Клајића, проте М. Ненадовића, Љуб. П. Ненадовића и Срет. Пашића); 5) иошалице (6 нар. шаљивих принов.: 4 из збирке Вукове, а 2 из збирке В. Врчевића); 6) ирииоветке (3 од Милићевића и по 1 од Љубише н Матавуља); 7) земљоиис (6 чланака: од Вј. Клајића, Ј. Паичића, Ср. Ј. Стојковића, А. Пајевића, М. Живковића и Мијата Стојановића, и 3 чланка по Љ. Ковачевићу, Сп. Гончевнћу, архим. Сави. Влад. Карићу, М. Г Б. Милићевићу ц М. Жииковићу); 8) арирода (4 чланка по „Невену", 3 по Кишпатићу, 2 ио Б. Тодороровићу и Л.. Обрадовпћу, 2 до Г. Матићу и 1 по Ј. Панчићу); 9) аесме, које су размештене у ове 4 гомиле : а) поуке п описи (20 песама), б)патриотске (9), в) народне јуначке (10) и г) шаљиве (и нар. и уметн.) и иоучне песме (10); 10) иословице (у 10 група из различних збирака нар. пословица); 11) загонетке (10 народних и 5 уметничких); 12) гаталице (3 примерка из Врчевићеве збирке); 18) игре (3, народне); 14) узречиие и иоређења (првих 30, других 32, из Вукових „Нар. Пословица"). Треба још поменути да су у одељку „Песме," сем 13 песама народних (10 јуначких и 3 женске, из Вукове збирке), заступљена ова 10-орица нашпх новијих песника : Змај Ј. Јовановпћ (14), Јован Грчпћ Миленко (б), Љ. П. Ненадовић (4), Бранко (3), Прерадовић, Шапчанин и Вл. Јовановић (по 2), кнез Никола, Ј. Ђорђевић и Војислав (по 1 песма). — Целокупан је број употребљених извора 41. Као што нам и овај нреглед казује, састављачи „С. Читанке" нри одабирању чланака билп су ради одговоритн једному од најглавнпјих захтева данашње средњошколске педагогике у настави матерњега језика : аомоЛи неговању националнога осеЖања. И у свом предговору овој књизи они с разлогом веле да се тај задатак може постићн „изучавањем народнога језиковног блага, народних особина и најбољих дела народне књижевности," па због тога не само што нису унели у »С. Чит." никакав превод, нитп нарочито за њу израдили какав чланак, који не би већ био у нашој књижевности обЈављен, — него су гледалп да им готово сви чланци буду у правом смислу национални, сриски. Према том је, сем неколико

уметничких песмица општега васпитног и поучног садржаја и неких чланака у одељку „Прпрода," све друго или узето из богате ризнице нашега народног блага песничког (42 су чданка из Вукових збпрака) илп се тпче обичаја, земље и повеснице српскога народа. II с тога бп се гледпшта могло рећи да је ово до сада пајнационалнија, с нарочитим планом удешена, књига помоћнпца српској граматици у нашим средњпм школама. ') А свак ће признати састављачима да је, према данашњем стању наше књижевности, заиста врло тешко испунити с ове, нацпоналне, бнкве и све друге педагошке пронпсе, које треба пматп на уму ирн састављању школске читаике. *) И, ако је с тих других гледишта што и нропуштено, лако ће се моћи поиравити у познијим издањпма, кад је добар основ положен. А да и међу чланцима, који су књизи далп чист српски тии, има бољих и лошијих, впдеће се мало даље, кад пређем на ириговоре, који би јој се могли учпнпти. Педагошкн су обзири захтевали да се употребљено градиво прилагоди потребама почетне граматпчке наставе: сасвим су дакле умесно састављачи ове читанке у многим чланцима чинили и знатније измене, па чак п неке песме прерађивалп. Само је, држим, требало пли у „Предговору" илп у „Прегледу" означити на којим су чланцима учпњене веће, на којим пак и мање промене, јер је, како сам се поређењем уверпо, поирављања п скраћивања било и онде, где испод аугорова потписа не стоји реч „по." Још бпх рекао да је ових исправака, особпто у одељцима Ш, IV, УП и УШ, могло бити и више, но што их је сада — како ради бољега разумевања и веће јасности, тако п да бн се постигла нростија реченична конструкција, нотребна за онај стунањ наставе из науке о српском језику, који је прописан за I и П разред наших средњих школа. Педагошка је заповест (овде уираво врлина и до сада једини пример међу читанкама за сред. школе): краткост уиотребљених чланака. У целој књизи нема ни десет чланака дужи од по 2 стране; Ј ) Нешто сличан овоме, али на другој основи рађени оглед била је » Сриска Читанка за ниже гимназије и реалке. Ењига друга. Саставио Оветислав Вуловић. Београд, 1884.* Премда је ова књига с гледишта шкодске праксе имала великих недостатака, жалити је што се при доцнијем претапању I. Новаковићеве с овом у данашњу Новаковићеву читанку није мало више пазпло на изворност и надионалност унотребљених чланака. 2) Шта се тражи од добре читанке издожио је врло лепо г. Ст. Д. Поповић у једном свом реФерату, штамнаном у »Просв. Гласнику« за г. 1888., стр. 870—878., одакле готоио све што је казано за читанку у осн. школи вреди и за читанке у нижим разредима гимназије.

■