Prosvetni glasnik

20*

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

151

сви су други краћи : већином по 1 шш само по пола стране, а по В и 4 стране имају само два три чланка и неке народне (јуначке) песме, које се опет могу и брзо прочитати и лако схватити и запамтити. Колика је то невоља, с којега било гледишта, кад су све (иди п већина) ствари у читанци. књпзи за граматичко вежбање, дуге Ј ) — знаће сваки онај, који је икад уиотребљавао читанку у предавању српскога језика. 2 ) Нека је и најлепша садржина и најдакша дикција читаначког чланка, па нек је у њему чак и најподесвија граматичка грађа само ако је он дуг—остаје у читанци неупотребљен. Пуно дакле разлога имају састављачи ове читаике, желећи да се читање једнога чданка не продужује на више часова; и заиста, најбоље би било кад би се сваки чланак могао свршити на једном само часу у школи. Поред краткости чланци се у овој „Српској Читанцц" одликују, с малим изузетком, и лакошКу својом, што јој се такође као врлпна мора признати, кад се има на уму да уз читање сваке, и најтеже, ствари треба да дође и по мало сухопарнога граматичког разглабања и разлагања. А колико ће и у овим кратким и лаким чланцпма бити могућностп за згодну прпмену појединих граматичкпхправилаизнаставног програма за прва два гимназ. разреда — најбоље ће показати сама школска пракса. Надајући се да ће други г. реФеренат казати о том и коју више, још само помињем да су састављачи ове читанке и сами предавали и предају српски језик п у тим разредима. Још бих могао истаћи и ове добре стране у књизи: доста велику пажњу — при избору чланака — и на моралну и поучну тенденцију (покрај националне и патриотске), пажњу на правилност и чистоту српскога језика, па донекле и пажњу на разноврсност п градива и писаца. Добро је што је и приличан број (35) чланака штампан латиницом, само је жедети да се наставници и њима користе, те ученике своје науче читању и писању буквицом наше католичке браће. Али, и ако имам, као што се види, похвадних речн о понуђеној књизи, одмах додајем да бих био још за') Један од главних недостатака је та дужина и разв ученост чланака и у Новаковићевој и у Вуловићевој читанци. 2 ) На жалост знам да је у нашим гимназијама било и таквих наставпика српскога језика, који се читанком никако и не глуже. Да ли је тако гдегод и сада — не знам, али да тако не би смело бити — јасио је. Шта вреди читанка, најбол.е је рекао г. Новаковић у »Предговору* првои издању своје чнтанке: „Оваки би се прави ирофесор или учитељ пародног језика, коме је стало да му ђаци доиста, жауче, пре скдснио да предаје без граматике него без читапке.* („Срп. Чит. Књ. I. Веоград, 1870.," стр. VI.).

довољнији, да се у њој пазило и на ствари, о којима ћу даље говорити. II. □ ре свега волео бих да је књига и ве&а бројем и богатија разноврсношћу употребљених чданака. Кад се узме на ум да је ова „С. Читанка" намењена и I и П разреду средњих шкода, а да има само непуних 12 табака мале осмине и круинога слога, — видеће се да је мала и за два разреда педовољна. Ј ) Вредан наставник који с њом буде радио у I., лако може имати невоље у П разреду, кад узмора за ову или ону потребу враћати се чланцима познатим и већ једном у школи читаним. Кратке и даке ствари из читанке ученици прочптају и сами и пре но што наставник на њих дође, а овако маду и лаку читанку прочитаће цеду не само добри, него и средњи ученици, и за два трп месеца. А колпко смета живој и успешној настави кад се у потоњем разреду мора употребљавати стара књига — довољно је и познато и објашњиво. Према свему какав је посао школски н каква је природа ових малих читалаца преко је, мисдим, потребно, не само за српску читанку и граматику, него и за сваки други предмет у нижој гимназаји имати по једну нарочиту књигу за сваки разред посебице. — Оволика дакле, колика је сада ова „С. Читанка," не би била велика, да је намењена само једном, и то баш првом разреду наших средњих шкода. С количином је у вези и расиоред унесенога градива, који би такође могао бити бољи него што је, премда одмах признајем да је ово више ФОрмалан приговор. Не знам какви су разлози одлучили да се чланцп у стиху издвоје у засебне групе, Ј ) алп кад се то већ хтело, онда би, мисдим, било природнпје да су народне песме дошле одмах у почетку, пре гатака, јер им је ту место п по историји и, особито, по простоти реченичне копструкције њнхове. Нема разлога ни што су деветим одељком „Песме" (где има и народних и уметничких) раздвојене народне ствари у потоњих Ј ) Ево како стоје, што се величине тиче, остале паше (ерпске и хрватске) читапке за ниже разреде средњих или више разреде основпих школа: Новакови&ева пма 18 табака већега Формата, ВуловиКева — преко 24; ЖивановиКева 1-ва18, П-га—22; — хрватска за I разред гимн. (ДивковиПева) има 1Н, за II р. гимн. (МаретиАева) — 15, за Ш р. (Ди«ковиКева) — 19, за IV р. (МарковиКева) — 20; Басаручкова (за У р. осн. шк.) има 15 табака већега Формата, а ЂитановиАева I. (За V р.) — 10, П. пак (за VI разред) — 12 још већега Формата (велике осмине). 2 ) Можда би читанка добила више занимљивости, да су чланци измегаани: иза везаног слога невезан и обрнуто ; лепота је појединих песама на тај начин уочљивија, него кад се ређају све једна за другом на једном месту.