Prosvetni glasnik

152

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

5 одељака од народних умотворина, прекинутн још у V одељку. Тако је можда и одељак „Предање и иовесница" требало ставити одмах иза одељка „Земљопис." А нимало није бпло оправдано стварати засебан одељак „Игре," кад је за она 3 чланка у њему сасвим згодно место у одељку „Народни живот и народни обпчаји." Још ми се чипи погрешка, што је XIV одељак „Узречице и поређења" одвојен од X одељка „Пословице," кад се на оба места налазе исти поетски облици. Реченице, на нр., означене овде као „пословице:" „Бог не да једному човеку сва добра," „Бог дао, Бог узео," „Тешко свуда своме без својега," „Л.асно је говорити, али тешко творити" п т. д. обликом својим пре иду у „узречице" (мудре изреке, гноме) него у „пословпце," речеипце пак (овде означене као „узречпце"): ,Дасно јеђаволу у рпту свирати," „Тешко ногама под лудом главом" и др. — пре у „пословице" него у „узречице," јер се свака ирава пословица одликује од других врста ноетских тиме, што увек има два смисла : прави (прилику, која се видп и казује) и преноснп (слику, која се замишља и погађа). Састављачи су међу тим паметио урадили, што су ове пословпце (уираво „народне мудре изреке") нанизали по предметима; о којпма говоре, у 10 група, и ако можда није свака стављена баш где јој је место. И самом садржају неких чланака имало би се шта приговарати: нпје упутно што су прво место у књизи заузелп најдужи ирознп члаици „Приче и гатке", ') а првп међу њима, којпм се и цела читанка почпње („Седам влашића"), требало бн избацити због онога места, где се као одлпчна особина једнога сина змајевске матере истиче да он „тако вешто уме красти, да ће иснод квочке јаје украсти, а да она не осети." Дајбуди за I р. гпмн. нису оваки примери. — Одељак „Предање и иовесница" могао је бити боље израђен: особито члаици 3. („Немања, Душан, Л.азар"), 4. („Југ Богдан") и 5. („Царица Милица") од Станоја Бошковића не могу се одобрити ни с гледпшта истор. тачности (рађени су пре 30 година) ни с гледишта потребпе простоте п јасностп. Ево, н. пр., једне реченице лз 3. чланка: „Цар Лазар дође на престо српски у најгоре доба, у часу већ готово одсудном, кад се у народу српском изродило више супротнпх владалаца, кад српски великаши заведени злим нримером Вукашиновим, славом опијени, а властољубљем занесени, грамзише за царском круном не обзирући се на унутрашњег и спољашњег непрпјатеља своје х ) Не знам зашто састављачи у свом „Предговору" ове иародне прииоветке зову руском речју „скаске"?

отаџбине" (стр. 42.) У чланку пак 4. вели се : „Већ по самом свом племену имао је Југ-Богдап врло велику важност где су се свршавалн државни послови (стр. 43.), а ЈугБогдап „беше араунук Вукана, великога кнеза Хумског, који је био спн Немањи првоме" (Љк1..) Иначе су одељакШ („Нар. жпвот п нар. обичаји"") и онај IV („Предањеп повесница") ц бројем најобплатијн (по 12 чланака) и садржајем после гатака и приповедака најзанимљивпји. — Као даје најнезгоднпје испао за школску књигу одељак „Пошалице," т. ј. шаљпве нар. прпповетке (свега пх је 6), међу којпма само прве две (из Вукове збирке) имају ленога хумора, па би и пета којекако могла ноднети, али ми се друге три чине чисто одвратне — због претераности („Две ленштине"), претеране глупости („Отац и син и њихов магарац") и суровости („Јарац живодерац"). — Чланци у одељку „Приповетке" (уметничке) врло су добро изабрани, те је жалитп што их нема који вишз (свега их је 5). — Добри су и одељци „Земљоппс" п „Природа" и бројем и избором чланака. У првом разделу одељка „Песме" има чланака (песама), који или садржајем не одговарају узрасту I и II р. сред. школа, или се не препоручују спољним обликом својим. Тако, н. пр. друга строФа 4. песмице („Вече" од Змаја) гласи: „Још је светла она страна, | Јоште запад румен краси — Као спомен великана, | Кој' се смрћу пе угаси" (стр. 112.), а друга строФа 8. песме („Киша пролетница на селу" од Јов. Грчића-Миленка) ево како рогобатно звонн: »И с пегавм крилм свој и, | Око с' танке куле врза, ј Из грла јој мукло прети | И почешће муњу трза | (страна 114.); тешке су за ове мале ученике и песме: 18. („Првп снег" од Војислава) и 19. („Зима" од Змаја).') Иесма пак „Српско момче" у другом разделу овога одељка као да је употребљена само за то, да покаже како је и Бранко имао рђавих песама: у њој нема ни оне поетске лепоте, ни оне лакости стила и правилности језика, којом се иначе одликује овај наш први народни лиричар. 2 ) Народну песму „Српска ђевојка" у овом разделу није требало скраћивати, а песме „Четпри врела" од Прерадовића п „Алија" од Змаја могле су остати, као Ј ) У носледња 2 стиха иоследње строФв Грчићеве несме „На чесми" требадо је предлог са изоставити, и ирви пут га заменити савезом и, а други пут речју све; треба исправити и стих „Буба Маро, би л' могла каз'ти' 1 у 11. песми. 2) Морам поменути да је ова песма из Ш кљиге, у којој су уираво само пабирци (изузимају се свега 3—4 песме) или надрти од песама, које Бранко није ни мислио издавати на свет у оваком облику какве су. Овим песмама, и ако може бити место у збирци скупљених Бранкових песама, никако не личи да уђу, као угледне, у школске читавке!