Prosvetni glasnik

радња главнога просветног сав^та

161

онако распоређено градиво, да се одмах после увода говори о топлоти. Али је чудно, што писац одмах у следећем параграФу (18.,) у последн,ем ставу спомпње нормалан притисак (760 шт.), кад се још о томе ништа није говорило п кад то ученици овде не могу да појме. Скала на термометру продужава се не само испод 0°, као што се ту наводи, него и изнад тачке кључања. У § 18. на стр. 17. стоји: „Шипка се истеже у дужину, а тела ће се истезати на све стране", као да шиока није тело. Не истеже се шипка само у дужину, него кад чврсто тело има облик шппке, онда се може засебно посматрати њено истезање у дужини. На стр. 22. у § 20., г. Зделар, нод тамним и светлпм телима разуме нешто друго, а не оно, што те речи у физици означавају; с тога је и написао реченицу, да зими носимо тамна, а лети светла одела. Међу тим ми носимо и зими и лети тамна одела, а светло одело било би неко одело, које би пмало своју сопствену светлост и које би нас пржило као ватра. Одмах даље наводи се, „да се земља пред вече хлади зрачењем." За што само пред вече, кад се она хлади и ноћу па и дању, кад је температура ваздуха нижа од температуре њене површине, као што је то случај зимн кад је велики мраз. На стр. 23. у § 21. говори се о тачки топљења тела и почиње се овако: „«1ед се топи у топлој соби." Из овога изводи со ово: (1 Температура, на којој се тело топи, зове се његова тачка топљења.* Како се лед топн у соби, то бп по овоме изашло, да је температура собе тачка топљења леда. И тако све би температуре од 0° па на више биле тачке топљења леда. Да би о овоме ученици тачан појам добнлп, ваљало је казата, да је тачка топљења тела она температура тела, при којој се оно топи, или она најнижа температура на којој се тело почиње топити, и онда је за лед тачка топљења само 0°, јер кад се лед топи има температуру 0° и то је најнижа температура на којој се лед почиње топити. На стр. 24. употребљена је реч „троши се" топлота. Мислим да је требало израз „троши се" избећи, јер се топлота не троши, него се при топљењу тела претвара у извесну количину рада, који је потребан, да размакне молекиле чврстог тела, те да кохезија између њих ослаби и настане течно стање. Истина је, да се израз „троши се топлота" још употребљава у науци и ако не одговара механичној теорији топлоте, али се његово

значење објашњава кад се уиотребн, што г. Зделар није учинио. На место „кад се тела топе у води, троши се топлота", ваља рећи, кад се тела растварају у води, температура воде снизиће се и т. д. Г. Зделар нигде не прави разлику између топљења и растварања, а треба да прави, јер се со у води раствара а не топи. У место закона: „Свако тело очврсне на оној температури, на којој се и топи", чрема ономе што је мало час речено о тачки топљења, тачније је казати: тачка очвршћивања једнога тела јесте иста температура, која му је и тачка топљења. Јер би, по ономе што гшсац каже, изашло, да ће се вода мрзнути на свима температурама изнад 0°, пошто се на свима тим температурама лед топи, па дакле мрзнуће се и у топлој соби због температуре собе, јер се у топлој соби лед топи. У § 27. на стр. 32. говори се о једнаком кретању и брзини код једнаког кретања и, како г. Зделар мисли, брзина је код једнаког кретања „пут што га тело пређе за јединицу времена (у једном секунду)." Међу тим брзина није пут, него је количник из пређенога пута и времена, а пут у јединици времена (у једном секунду), код једнаког кретања, јесте само мера за брзину. Исто тако погрешан је закон у § 28. на стр. 34., који гласи: „Брзина неједнаког кретања је пут, који би тело прешло у једном секунду, кад би од једном престало деловање силе, која га је покретала", јер је и у том случају, од тренутка кад престане сила деловати, пређен пут у једноме секунду само мера за брзину и то за брзину у оном тренутку, кад је сила престала деловати, а никако пут не може бити брзина, нити тај пут може изражавати брзину неједнаког кретања, која је, пре тог тренутка, сваког тренутка, била различита. На стр. 38. у тач. г. помоћу Атвудове машине показује се, како једнаке силе једнаким масама дају једнака убрзања, па се на једанпут из тог огледа изводи овакав закон: „Два тела једнаке тежине имају на истом месту и једнаке масе; или масе су сразмерне са. тежинама." Ово, да су масе сразмерне са тежинама, по други пут се овде изводи и опет врло нејасно за почетнике и ако је о томе била реч на стр. 11. Казати, да два тела једнаке тежине имају на пстом месту и једнаке масе, а да ученици не знају, да се тежина тела мења према географској ширини а с тнме и убрзање д, значи правиги само забуну, н ученицп не могу знати, за што је оно речено „на истом месту." После могу мислити, према онако исказаном за-