Prosvetni glasnik

школскп детоппс

169

Гимназија је смештена у засебној двосиратној зградп и својим локадпма, једва одговара н Iмењеној потреби, Још пре пзвесног времена учпњен је предлог г. Министру грађевина да сејош једно крпдо тој згради дозпда, алп је та ствар на томе и остада п ако би потребно бндо, да се тај додатак што пре изврши. Кљижница је добро уређена, адп због оскудпце у локалима растурена по учпоницама, што не би требадо да буде. Истијеслучај и са збиркама учида п кабинетима. Администрација је уредно вођена. Алексиначка нижа гпмназија смештена је у оџштинској двоспратној згради која је довољна за садашње нридике. И ту је библиотека и администрацнја у своме реду. Што се тпче школскпх збпрака и кабинета. онн су впше иди мање непотпуни, према новзаним средствима и остадим усдовима, потребним за те ствари. Кад је реч о школским збиркама п училима, молим да ми се допусти, да с некодпко примедаба пропратим садањи поступак у том погдеду. Ово што ћу да речем, не тиче се само горе поменута два завода, већ је то резудтат вишегодишњег посматрања, која сам чинио, као министарски изасданик, у разнпм заводима. По задатку п програму средњих шкода п њиховом наставном пдану, настава у тнм заводима мора бити једнообразна, униФормна. И кад то вреди за сву наставу, држим да то вреди и за поједнне научне збирке п кабпнете. Анстрахујући од тога, што поједине збирке могу бити богатије у надасцима , које даје сам предео у ком је завод, све остаде збирке ваља да су на исти начин снабдевене и уређене. То данас нпје случај. Код сваке збирке иди кабинета преобдађује дична накдоност овој илн оној групп и на штету осталнх група тако, да све гране одговарајуће науке нису гогово нигде једнако заступљене. С тога држим, да се поред пданова за наставу нроппшу н спискови оних предмета и апарата који су за поједпне предмете потребпи и да се набавке врше само по њнма. Најскупље су свакако збирке физичких справа, н тога ради ваљало би нарочнту пажњу обратнти на те кабинете. Врдо се често могу по кабинетима средњих шкода наћп посдедње творевине више куриозних него наставнпх прпмена физпчкнх појава, а многпх основних и неопходнпх справа нема. Тога ради држим да бн најбоље било, да набавке физпчких справа за све средње школе вршп министарство просвете, па да пх оно раздаје појединим школама. Тиме ће се постићн двоје:

све ће шкоде једнообразно бпти снабдевене најпотребнијим справама, а набавке стаће јевтиније. Поред тога, наставници ће прелазећи из једне шкоде у другу, налазити увек псте апарате н неће их збуњивати раздичите а често иненознате конструкције истпх справа. Кабпнетима ће се оставпти само извесна сума нотребна за текуће екс* периментадне потребе. Међу садашњим наставницпма Физике врдо их је мало, Који су се вежбади у експероментовању у лабораторијама фпзичким . Многи од њих нису имали прилике ни да впде, како се поједини експерпменти изводе, а међу тим поверава им се тај предмет с кабпнетом у каквој средњој шкоди. Зато би ваљадо апарате, које министарство набави, задржатп у Београду (иди у каквој другој вароши) позвати сву г. г. наставнике, за које су ти апарати намењени, да се ту неколико дана заједнички на њима вежбају, и тек онда разаслати пх одговарајућпм заводима. Корпст, која би се тиме постигла, очевидна је. На реду је да с неколико речи пропратим успехе, који се постижу данас у нашим средњим школама. II оно што будем о том рекао јесте резултат впшегодпшњег посматрања по разнпм средњим заводима. Ако се загдеда у катадог ученичких оцена, онда се ретко где може угледати сдаба оцеиа. Кад се, напротпв, чују одговорп ђака, онда би ретко где могда остати добра оцена. Успех ђака у средњпм заводима пзгдеда мн да је сдаб. Констатујући то, старао сам се да пађем н узроке тому н држпм да сам неке узроке и нашао. Ево их: На првом је месту узрок слабоме успеху ђачком, метод предавања а нарочито нспнтивања. Познато је, како се е подсмехом прича о стартм проФесорпма, како отворе књигу и пазе да лн ће ђак тачно од речп до речн изговорити оно што је у књпзп написано, не допуштајући ни да се једно „м 8 изостави. Сваки је то осуђивао, а п право је. Данас патимо од друге крајности. Данас на испиту не одговара ђак; данас говори проФесор п цео се задатак ђака своди дакаже: ,јесте", „нпје", „то јест", н т. д. Скоро кроз цеду средњошкодску наставу прооблађује тај, чинп ми се да га могу назвати детпњскп, метод, метод којпм се уче први пут деца да говоре; метод, којп се једва може задржатп у свима разредима осн. школе и којп би требало у средњим школама забранптн, јер је штетан по саме ђаке. Осдањајућп се на помоћ п на одговоре наставннкове, ђаци истина износе врло добре п одличне оцене, алн