Prosvetni glasnik

400

Н А У К А И

Н А С Т А В А

Овде ваља имати на уму ово: а) Да иаставници сами пораде на својој спреми у овоме правцу и да пазе тта је за њихов крај иди прилике у којима се находи њихова школа најзгодније. б) Да томе послу приетупају смотрено и не унадају у грешке, које су се већ у свету искусиле и преживеле. в.) Да се користе кодико је могућно више обичним алатима, те да ученици виде, да депоту не чине адати, него размера, око и рука. г) Да деца више граде корисне и иотребне ствари, те да се више радују и она и родитељи им. д) При раду да се нарочито пази на тачност, чистоту, одмереност, правилно седење, правидно држање адата и да има довољно ^ветлости. ђ) И радови у башти долазе и у телесна веџбања и у ручне радове. За то и њих да буде, и то што више, онда, кад им је време. е) Радови у башти могу знатно иотаомо/Ги и иривредни и економски развитак нагие земље. ж) Школска башта, градииа или врт ваља да буде мало угледно добро и расадник за околину. з) Ученици с ами ваља да обрађују врт с учитељем, а послужитељ, п можда који надничар, само да им аомогне (нпр. да пооре). и) Ове пОслове радити онда, кад им је време. ј) Од свих, калемарству и у опште воћарству поклонити највећу пажњу. к) Старати се, да се ово занимање не ограничн само на шкодски врт, него да га деца врше и проширују и код своје куЛе. д) Најбољи упут и највећа побуда за децу да се и сама овим баве, биће, ако се и сам учитељ овим бави више и с већом вољом. љ) Што шкода више паради на овоме, и унесе у масу народну више овога знања и умешности, то ће ово народу нашему дати више добра. Ј. Миодраговић Подела геометриске наставе по научним ступњевима од Д -р Адријана. У својим предавањима из Педагогике каже Паулзен, да математика не даје у ствари онакво интересовање као што га пружају историја књижевности, општа историја, земљоппс и природне науке. Троугли, кругови, логаритми нису сами ио себи занимљиви: они могу занимати тек онда, кад

је облик наставе добар. Због тога. је настава математике много тежа, јер она треба најпре да изазове интересовање. С погледом на велики број ђака мора се Паулзену дати право. Научном математичару је од користи, ако се што пре спријатељи мишљу, да наука о чистој Форми, коју он с попосом заступа, по свом чистом деловању није оставила трагова у духу многог детета и мдадића, шта више да му је бидо одвратна. Под притиском тог сазнања неће моћи друкчије своју педагошку екзистенцију осигурати сем ако своју наставу подеси методски тако, да бар већину ученика задобије за ствар, да их она привлачи, да их иоучава и да их доводи све ближе истакнутом циљу општег образовања. Кад појединце испитујемо оба велика деда математике, онда се може рећи на основу искуства, да на вишим школама настава из Аритметике у опште не наилази на тако много тешкоћа као настава из Геометрије. На пољу бројева, па били они и општи, влада више шематичан рад и према томе зависиће успех у главном од брижљиво 11 разрађивања згодног материјала за веџбање. У геометриској настави има на много што шта да се обазире и много да се премишља, ако смо ради, да се ученици задубе у доста тешки материјал и да га колико толико савладају. С друге стране смемо истаћи, да ни једна наука не мож.е савесног наставника више постаћп на дидактични рад него што то може Геометрија. Сама мисао, да у овом предмету завпси успех од добре наставе, мора да мами и подстиче педагога. Али овде има и других окодности, које наставника у његовом раду морају да испуне извесним задовољством. Не само, да овде механичко учење на памет иде у засенак, и да према томе отпада и оно несносно понављање, већ се овде може везати посматрање са логичним мишљењем, за шта нам пружа широко поље Геометријаи Стереометрија и онда ће бити уверен сваки педагог, да нам овај иредмет пружа згодну прилику за веџбање у озбиљном душевном раду; сем тога може геомотриска настава употребити науке оног новог метода, који се оснива на психодогији. Питање, зашто настава у Геометрији не задовољава ни ученика ни учитеља, расправљао је већ Еард Раумер у одељку о Геометрији у трећој свесци своје историје Педагогике. Он каже, да је томе у гдавном криво сувише велико наслањање школске геометрије на познату Еуклидову геомегрију. Грчки научар није писао своје дело за почетнике, него за људе, који, познавајући математичку науку, додажаху к њему у Александрију, да усаврше своје знање. Наслов његовог дела, може се само тако