Prosvetni glasnik

407

њпх има роч, ако није у питању ни део спис, ни само једиа реч, већ једна Фраза, једна гдава или једна књига нз неко]'а дела ? Илн још, ако је цео спис био са свим прерађеи, скраћен или интерполован, па се хоће да се зна, у колико се може нринисати првоме писцу ; или ако има неколико прерада једна за другом, коју редакцију ваља узети као нраву ? У Хомеру нема ни једнога читања које по правилу можемо нримити или одбацити, ако немамо мишљење, које смо створили о целом хомерском питању. С друге стране, неки разликују негативну и поситивну критику или, боље рећи, критику у правоме смислу с једне стране, која учи како у оном што пам је дошло традицијом, или између разних начина читања некога места, што их имамо, ваља разликовати аутентично од неаутентичног, истинито од лажног, и критику домишљања с друге стране, која, кад немамо традиције и читања некога месга, или пошто су они оглашени за лажне, показује начин, како Ке се домишљањем или конјектуром пронаћн истнна. Са свим се нетачно овом последњем послу даје име критике. Домишљање или конјектура средство је за истраживање а не за оверавање. То је рад уображења које комбинује, а не суд омишљењу које је већ ту, о претходном тврђењу. Међу тим, како се ни у теорији ни у ирактици не могу потнуно одвојити ова два посла, то, ако се хоће да се једнпм именом оба означе, реч критика као да је за ово подесна. Али ће добро бити, да се она употреби без енитета. Критика по својој суштини није нн негативна нп поситивна. Она управо има да каже за или против, јесте или није. На нослетку, реч критика као да указује и на теорију суђења по укусу. То ми данас у Француској ноглавито разумемо под речју критика или књижевна критика, а и старе су на то подсећале речи хоСрир , хдЈспд, хдтход, хо1С1х/>, примењене на књижевне ствари. 0 овој врсти критпке тако су разна мишљења и неслагање је тако велико, да би требало не само неколико тренутака у једном предавању, које је већ и иначе пуно, па ни цело једно предавање, већ читав низ предавања, те да се о том споразумемо, ако бисмо се још могли надати, да ћемо имати уснеха. Како се међу тим ово иитање не може просто одбацити на страну, рећи ћу вам своје мишљење, али у кратко, без разлагања и доказивања. 11о мом мишљењу треба разликовати неколико ствари, које се обично под речју критика бркају међу собом н са другима: 1. суђења о неком делу са стране укуса; 2. општа опажања, која могу оправдати така суђења, теорије суђења но укусу, у свези са доктрином илине; 3. историско

разумевање какога књижеиног дела, што зпачн, да се изнађу сви разноврсни узроци који су га произвели: раса, клима, стање књижевности нре тога, природни дар пишчев, његови угледп; да се нокажу утицаји које је ово дело нмало на доцнија дела: на послетку, да му се одреди вредност према идеалу за којим тежи књшкевност, којој оно принада. Од овога трога последње иде у обдаст књижевне историје или, боље рећи, то је књижевна историја; прво није наука, оно је веџбање једне моћи, чега може бити у разним приликама а што у филодогији нарочито долази при објашњењу текстова. Само друго могло би се узети као једна врста критике, о којој овде говоримо. Ако вербална критика учи, како се уређује неки текст, а виша критика како се разликује аутептично од неаутентичнога,, ова трећа врста критике показала би нам принципе суђења према укусу. Можда, ће неко хтетн да уреди збирку овнх принципа, иримењених на старе књижевности. Ја са своје стране прпзнајем, да немам доста снажне вере у те принципе; ја, волим да се држпм историскога разумевања. А што се тиче Филологнје, она може бригу о овнм питањима да пренесе са себе на философију, која их "обрађује под именом естетике, иа ће можда једнога дана успети да од њих створи науку. А чекајући на то, судиће се и даље, као и до сада, сваки ио свом укусу, то јест према идеалу, који је више или мање весвесно у њему створен по природним скдоносгима његовим с једне стране, а с друге. ио свима утисцима и ранијим његовим суђењима, који су међу собом сдивени и комбиновани као ФотограФске слике што се стављају једна нроко друге, да се добнје средњи тип, — сложене Фотографије. Покушаваће се, да се правдају ова суђења, као што то ми чинимо свакога дана у разговору о оном што смо читали, резонујући по премисама, које нису баш основане илн се ослањају на опште принципе, које изналазимо према потреби. Ја нмам велику веру у свој укус, то нризнајем, као што и ви свакако имате у свој. А много мање вере имам у ту врсту резоновања, које служи за доказивање, па баш и кад сам то чиним. Ја, у сваком случају, не видим у том ништа од чега се може створнти наука, па ни део какве науке. Нека се дакле теорији Филодошке критике оставе правида која ваља дати за раздиковање аутентичних дела од оних што нису аутентична и правила за постављање текстова. Ја бих био склон, да задржим само ова последња. Ја се нитам, да ли је баш корисно поставити специјадна правила за критпку о аутентичности. Та и онп који су тврдили да су их поставили нису ништа друго радили до навели 53*