Prosvetni glasnik

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

431

потрудвмо да испнтамо њене узроке, свагда ћемо иаћи у основи њиховој — несрећни нокушај у том раду, значајне напоре у том правцу, и, кад су се онн много пута свршили неуснехом, дошао је отказ даљег рада и решеност да се ни прстом нс мрдне у том правцу. Узимамо за пример ма који специјални случај делимичне лености. Неки дечко веома смотрено уклања се од учења рачунице, рачунске радње не воли, задатке рачунске не ради на часовима, не слуша објашњење њихово, расејан је, његова пажња носвећена је Бог зна чему. Лсдном рсчју, занимати се рачуницом, њему је то оштри нож, ништа не радити за то време, њему је напријатније. Од куд таква. рачунска леност у овог дечка ? Да л' се је он родио с њом, или је иосле добио ? — Она је добијена. Услед активне дечје природе дечко је у ночетку предавања живо, радо, ватрено прихватао со за сва веџбања која су му задавата; његова неуморна, енергична природа лсуди за свестраном радњом, свих органа. Ако од тих тежња к свестраној, универсалној делателности дечко пређе ка појединој, отказујући рад у неком другом правцу, значи да је ои на том путу срео озбиљне препреке, које нијс могао савладати, које су га надмашиле, и он се, услед тога, одрекао даље борбе у том раду. Тај се појав назива делимична леност. Је ли то леност? Л.еноет је мир који нијо изазван претходном радњом, а овде је мир изнуђен, нерад је дошао услед нретходног неуспешног рада. Шта вреди чинити безуспежне напоре? Боље је са свим и не чинити их. Према томе, ово стање које смо овде расматрали није леност, тим пре, што дете овај свој изнуђени мир (нерад) испуњава опет неким интересним занимањем: деље нешто, чита нешто кријући, црта што год по књизи, итд. Дечко је радин, и он није крив што му је сузбијена воља за известан рад; зато он енергичније ради на другом. Да ближе разгледамо те узроке од којих долази тако звана делимична леносг. Организам је човеков врло сложен, састављен је пз врло много система, органа, костију, мишића и живаца. У свом раду сви ови органи могу се груписати врло различито, само ако то, пре свега, допуштају тешкоће у раду, њина енергија, снага или слабост. Да бисмо добили појам о огромној количини разноликог састава органа, да кажемо ове Факте. Један одлични зубни лекар уверавао је Дарвина, даје у зуба готово толико разноврсности колико и у цртама лица. Мишићи су у већој мери разнолики; тако, мишићи ножни нису потпуно истоветни ни на два трупа од 50 трупова, Неке од тих

разлика су значајне. ПроФесор Тернер, указујући овај Факат, додаје да, према овим различитам изменама, мора се мењати и подобност за извесне нокрете. Џон Вуд једном је посматрао мускуле у 36 лица, и нашао је да није било ни једнога на ком не би било одступања од онгате признатих описа мишићне системе, који се налазе у анатомским уџбеницима. Један је труп .имао необичну цифру — 25 — јасних изузетака. Један исти мишић мења се ио облику на врло много начина. Тако је нађено не мање од 20 разних измена и додатака на мишици. Унутрашњи органи променљивији су од спољашних. Само се по себи разуме, да у нервној системи иостоји тако исто врло много разноврсних индивидуалних особености и разлика, које, на жалост, још нису иохватане да се научно испитају. Огромна разноликост у саставу свих органа тела и јесте, пре свега, основ различитој енергији и радљивости човечјој. Органи, који су лепше склопљени, који су јачи, могу дати више и бољег рада, него слабији; сметње енергичној радљивости човечјој често се налазе у самим његовим органима, или друкче речено, у њему самом. У неким иравцима човек може бити, по самој својој природи, само лен, тј. показивати најслабију раденост, а то је са свим као и не радити; само у таком случају, он се и може осећати добро, пријатно. Безусиешни нанори у СФери слабог органа могу причинити само страдања, која су тим већа, што су напори већи. Ка природним узроцима који ослабљавају радљивост у извесним правцима иридружују се и васпитни утицаји. Васпитанику може бити усађена одвратност к раду у опште, или к неким његовим облицима, тј. према нојединим радовима, као на ир. према физичком раду. Може се мислити да је рад — посао бедника и у оиште оних лица која ниско стоје на друштвеној лестГшци. Обезбеђени људи ослобођени су од рада, особито грубог рада, као што је физички . Често се, у намери да се учини већа корист здрављу, васпитаник обилно храни. Насилно и хотимично храњење привлачи енергију тела једној системи, једаом процесу, услед чега се појављује умањавање опште радљивости, иможе бити као иример за веома. значај но умањавање енергије у неким особеним пословима. Она племена, која се веома много одају јелу, и која прекомерно претоварују свој желудац, обично се одликују веома малом живошћу, тешко усвајају културне новине, и у опште су крајњи ленивци. Дежати но вас дан без пкаквог рада за њих је највише задовољство. На №*