Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСНЕТНОГ САВЕТА

877

лина »реко реда овде место одредио. У 1011 ме још већма утврђују сриске реченице у рукоиису нод 1. Г, које у главном треба да одговпрају латинским реченицама пасивним нод I Б; онде има реченииД: „1. Тебе поштују, ако ти ноштујеш. 2. Вичем иа ме коре" ; оно „тебе иоштују" и „па ме коре" треба да се преведе пасивно, а том се неће досетити ученици, те, чини ми се, и г. Малина претпоставља, да им то мора казати иаставник; кад им и каже наставник, да она места ваља превести насивно, одмах им мора протумачити, да се оно „тебе" и оио „ме" не преводи, да је у латинској реченици други подмет а други у српској пајасним правилом утврдити: како се у таком случају налази латинскн подмет а како српски — све су то тако тешке ствари, да се никако не сџеју овде изучавати. У овом I (1.) одељку има реченица с латинским ннфинитивом пресенса. Туђ па и латински инфикитпв уз тако зване неиотиуне глаголе преводи се обично реченицом, која почиње са „да" и онда латински инфинитив у српском постаје лични облик, а подмет је том личном облику исти, који је и у непотпунога глагола (Кестшап! пау^аге = неће да плове); врло се ретко тућ инфинитив може и сраски казати инфи-. нитивом (Весибап1 паладаге =: устежу се пловити). Нигде се у рукопису каквом било напоменом не упућују ученици на разумевање и према том на употребу лахинског инфинитива и онда је г. Малина оставио наставнику, да и ово усмено објасни; да ли ће се сваки наставннк тога сетити и да ли ће и то обрадити онолико, колико је то за овај мах иотребно? То питам с тога, што значи, да баш за латински језик имамо наставнпкИ почетника, који ће се тек миогогодишњим радом извештити за овај иосао. Уз то, да ли је баш прека потреба савлађивати и ову тешкоћу ире, него што се изуче далеко лакше етвари? Трећа је незгода у овом I (1.) одељку, што у латинским реченицама нема ни једне личне заменице, док се у српскима налазе многе. Са свпм је природно, да ће ученици на пр. код реченице „Ти добро приповедаш" тражити у речнику, како се латински каже „ти", али неће наћи, јер то „ти", као и остале заменице, не преводи се; г. Малина је опет оставио наставнику, да се досети рећи ученицпма: „Заменице се у овом одељку ие преводе", наравно треба објаснити и зашто је то тако. Узгред напомињем, да се наше „ако" ређе замењује са „ли" те је за почетнике јасније „ако" него „ли", с тота нису подесне реченице у 1. Г „Певано ли добро, нас не коре", „Наслађујемо се, добро ли причате." Све ово вреди и за одељке XI А, Б; 6, XVII А, Б; 9; ХБУ1 и 19.

Још сам један велики »недостатак у рукопису опазио, којег сам се горе већ мало дотакао. Кад се изучавају облици којег туђег језика. одмах се у читанци, где су облици сложени у реченице, јављају неке синтактичке особине тог језика а и оног, на којем се тај туђи језик изучава. Да би Српчићи, којп почињу нзучавати облике латинског језика, умели те облике лепо српски казати, морају одмах с облицпма узимати на ум и синтактичке особине, које се

у реченицама за поједиие облике не могу обићи, а по којима се латински језик разликује од српскога; отуда је иотребио таквим иочетнпцима објаснитп гдекоје синтактичко правило, и отуд су таква правила и унета у све најбољз читанке. Мало пре сам поменуо, да у рукоиису г, Малине није објашњен пасив и и инфинитив; сад помињем, да се у рукопису још јавља: еззе у значењу „имати", датив циља, ^епеМуиз рагШтуиз, §ене(,. сћагасШтзМсиз, аМаИуиз 1етрог18, аМ. ^иаШаИз п сотрагаИотб, коњунктив место императива, концесиван и кондиционалан коњунктив, соизесиИо 1;етрогит, консекутивне и финалне реченице, 81 и 11181 са нндикативом и коњунктивом, поттаИуиз сит тКпШуо и др. — све су то појаве, које строго спадају у синтаксу, но како се морају налазити у штиву за изучавање облика, а није недагошки при систематском изучавању облика систематски изучавати и синтаксу, то се морају само те особине, те појаве кратко али добро објаснити ученицима згодним правилима у самој читанци. Како таквих иравила нема у рукопису, то је г. Малина оставио наставнику, да те појаве иротумачи, а то није добро с тога, што бп наставник — против школских проииса — морао диктовати и што неКе сви наставници знати, колико од које синтакгичке особине и на ком месту ваља објаснити те отуд и поред једног уџбеника не одржи се у свпма школама једнообразносг у настави. Што дакле нема тих врло потребних иравила из синтаксе, јесте такође велика мана овог рукоииса.

0 примерима за облике појединих врста речи имам да кажем: 1. У примерима за деклинације не налазе се облицн за све падеже. Тако у свим латпнским иримерима за прву деклинацију (одељак II н III) нема ни једне именице у 6 п. једн. без нредлога ; у латинским примерима за другу деклинацију (одељ. IV, V, VI) нема ни једие именице на из у 3. н. једн., а од именица на иш само је једна у том падежу; нема у реченим одељцима ни једне именице на из у 6. п. једн. или мн. без предлога, а само су три на ит у 6. п, ј. и једна на ит у 6 н. мн. без иредлога. 2. Неки су облици (падежи, времена) у појединим одељцима врло многим речима заступљени, а неки само једном; то не ваља, јер разноликост облика н подједнак им број чпне, да се боље памте. Нарочито се ретко налази вокатив у примерима за облике именица; то у нашим уџбеницима не сме бити, јер наш вокатив није једнак номинативу. 3. На многим местима узето је претерано много иримера: тако је сувише примера код друге и треће деклинације, код придева по трећој деклинацији, код четврте и пете деклинације, код поређења, код заменица и код глагола. Неколики примери — број им зависи од схватљивости ученика — довољно потврђују ученику, како који облик гласи и како се преводи, а наставник је дужан, да, ако му је за који облнк мало цримера у чиганци, сваки пример с&м на часу неколико пута измепи (давши глаголу друго време, тражећи да се активна реченица преведе иасивно и обратно, од једнине створивши множину итд.) те се на тај начин стане на пут учењу на памет туђом