Prosvetni glasnik

876

РАДЊА ГЛАВНОГА НРОсВЕТНОГА САВЕТА

Ово: 1. Да начело о непрекидном штиву није никако одржато у 48 одсљава с немачким текстом од укупних 66 таквпх одељака, и у 23 одељка с латиаским тексгом од укуина 1 бЗ таква одељка, или у трећини делог дела. 2. Да је у многим одељдима, где је одржавано начело о непрекидном штиву, та непрекидност тако лабава, да је тако рећи нема. Тобожња непрекидност одржавата је обичио тим, што се у свакој реченици иа одељка налази имепица, која је натпис одељку, а поједипе реченице тако су одвојене, да може свака за се стајати, јер све као целина не дају потпуно разумевање оног, о чем сеговори; потврде ради иреводим одељак нод бројем 9. којему је натпис „ђег бетћ 1>е§ Жепјфеп" : „1. Човечје тело је од ирироде слабо и трошно. 2. Радом крегшмо своја тела. 3. Одвећ многим радом и бригама троше се (отуие) људска тела. 4. Одвећ многи одмор (превелика доколица) убитачаЕ је нашем телу. 5. Уморепо тело крепи одмор. 6. Телесна снага потребнаје радну човеку. 7. Товеков дух је уирављач тела. 8. И у слабом телу често је велика снага душевна". — Тога има у доброј трећпни целог дела. 3. Да је потиуна непрекидност одржата једва у трећини целог дела. Из овога се може извести закључак : непрекидност штива није се могла извести ни у одобреном уџбенику аустријском. Да видимо, како је одржато начело непрекионости штива у Малининој Читанци? Г. Малина иомиње у почетку свога рукописа оне туђе ии.сце, који су своје читанке нисали у правцу, којег се и он дрЈкао". Немам ири руци свих књига, које г. Малина наводи, 110 случајно имам само Штајнер-Шајндлерову Читанку, којој сам натпис горе исписао, и упоредивши је с Малининим рукоиисом нашао сам, да се г. Малина у главном држао те књиге, јер је из ње узео или без икакве измене или с малим изменама — додате су неке нове реченице — 73 одељка латинског текста (скоро половина) и неколико одељака немачког тексга, према тој књизи удесио је г. Малина и склои свога рукописа, а и свој речник израдио је г. Малина, угледајући се на речник у П-ом делу ПГгајнер-Шајндлерове Читанке. У Малинину рукопису никако није одржата неирекидност у овим одељцима с латинским текстом: I, XI, XVII, XX, XXIII. XXIV, XXV, XXVII, XXVIII, XXIX, XXX, ХХХН-Ш, XXXIX—Х1Ј, Х1ЛИ—VI, М Г П, 1ЛХ, 1.Х1, 1/ХШ, 1,ХУ—VI, ПХУШ—1ХХ1, Г/ХХУ-УШ, ТХХХ-1, ГјХХХШ , 1;ХХХУ-\Ч, БХХХ1Х, ХСП, ХОП, С—I, СУ, СХ—XI, СХУП, СХХШ, СХХХ—XXXI, СХХХ^1, СХХХ1Х, СХИП, СХ1ЛТ, СХГЛТП и СТ1, и у овим одељцима са српскпм текстом 1—33, 35—58, или: непрекидносг никако није одржата на 51 страпи од укупне 83 стране у рукоиису; кад се узме на ум, да има још три до четир сгране са врло лабаво изведеном непрекидношћу, онда се може рећи, да је непрекидност нзведена једва на тридесет страна. Из свега излази, да Малинина Читанка није састављена ирема арогилогодишњој одлуци Профс-

сорског Збора: да треба што ире израдити за иредавање латинског језика читанке са непрекидним штивом.

Да разгледамо Малпнин рукопис с других страна. Градиво је у главном ра-споређено, као што се обично распоређује у свима читанкама. Велим „у главном", јер одмах у ночетку, где је читанци главни задагак, да покаже ученицима разне облике имецица, уноси г. Малина у своју читанку глаголе из све четир коњугације (прес. акт. и иас , инф. и императ. акт.). То је новина, које нема пп у једном добром уџбенику. Свака чигаџка мора одмах у ночетку код именица имати и гдекоји облик глаголски, да би се могле склапата реченице: али ти су глаголски облици врло регки с тога, што не треба за тај мах да на себе привуку велики део ученикове пажње те се с тога глаголи ни у једном добром уџбенику и не изучавају засебно на овом месту , већ доцније; велика је дакле погрешка, што су у рукопнс унети на незгодном месту одељци I А, Б; 1. В, Г; XI А, Б; 6; XVII А, Б; 9; ХПП и 19. Ово остаје као погрешка и онда, ако су ови глаголски облици овде узети с тога, да би се олакшало одржавање непрекидаости штива, јер Штајнер-Шајндлер немају на овом месту одељка за глаголске облике иа ипак одржавају ма и усиљену и лабаву непрекидност штива као и г. Малина; много је боље у речник унети те гдекоје глаголске облике и значење им, али тих облика, наравно, не сме бити много. Но не само да нема места оволикнм глаголским облццима код изучавања деклинација, него у реченицама за те глаголске облике, какве су у рукоиису на овом месту, има великих тешкоћа и нејасности. Прва је тепгкоћа, што је у те реченице унет пасив. У срнском језику .нема иасива; да би наши ученици разумели пасив у туђем језику, наставници туђег језика имају много муке, док га тачно објасне и своје ученике науче, како се туђ пасив у српском језику оиисује, или како се туђ пасив гдекад у српском мора превести активом. Ако би ком наставнику и допустила савест, да почиње учити своје ученике латинским облицима несистематски, мешајући деклинације с једним делом коњугација, не сме му ни та савест допустити, да од глагола узме, одмах у иочетку учења, бар за Србе врло тешку партију: пасив, оеим ако том наставнику није стало до успеха. Да бих ту тешкоћу боље изнео, наводим ово : У одељку I под Б. из рукопнса има 13 реченица с пасивним облпцима глаголским; о тим пасивнмм облицима ништа се не каже у речнику под I Б, где се у добрим читанкама обично протумаче иреко реда и пре систематског изучавања узеги облици из других врста речи; ради разумевања тих иасивиих облика нисац уиућује ученике на 123. §. своје Граматике. Ја немам лри руци Малинине Латинске Граматике те не могу из ње видети, да ли ће ученици нотпуно разумети горе поменуте лаишске речонице с глаголима у пасиву, но, знајући, да се у латинским граматикама код глаголских облика — то ће бити онај 123. §. просто преведе латински облик без икаквого'■ тумачења, према том мислим, да се ова тешкоћа — разумевање пасива — неће потиуно савладати ни онда, кад ученици изуче све ове реченице, којима је г. Ма-