Prosvetni glasnik
ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК
корак у напред. Само што лекар неће бити кадар да сам постигне жељениуспех: њега морају потпомоћи сви наставници, јер су они много бдиже ученидима. Поред хигијенских упутстава могу доћи упоредо и упутства из гимнастике. Што наставници не стигну да ураде с ученицима у шкоди, наставиће добро упућени ученици код својих кућа. И кад би ученик још и то знао, да ће давати рачун о својем вежбању код куће, он би сваки дан (а то и јесте главно!) извесно време употребио на гимнастику. У почетку године испитали би се сви учсници; колико и каквих телесних покрета могу учпнити, колико н. пр. могу: скочити, бацити се камена одређене тежине и на који начин; кодико могу учинити разних покрета руку и ногу. Успех у свем овоме могао би се поредити свака три месеца. Тачно сазнање о тедесној снази и окретности њиховој (да ли им снага расте или опада) било би поуздано средство да се познаду и они непосредни узроци који су здравље оттетили или оснажили. На тај би се начин ушло у испитивање и њихових станова, хране, и у опште целога начина живота њихова, те би тако и најскривенији узроци изишли на видело и били би за времена уклоњени. Према томе би се удешавао и школски рад, и тако названа оитереЛеност у настави поступно би уступала место трезвеном и смишљеном распореду научнога градива и умнога рада. Да школска омладина заволи витешке игре и утакмице има једно нросто средство, којему се не даје још онолика цена колику оно заслужује. То су излети, ко.је ириређују наше средње и основне школе. Ови се излети ве& од неколико година ириређују у разне крајеве наше лепе отаџбине. Мало која школа да није до сада приредила по један или више излета, и увек је успех био повољан : и наставници и ученици враћали су се с таквих излета телесно оснажени и душевно освежени. Само је још нешто недостајало тим излетима (екскурзијама), па да интересовање за њих буде много живље, а и корист од њих несумњпво већа, а то су: заједннчки састанци неколиких школа и утакмице између њих. Кад се школе већ спреме да за неколико дана нрекину предавања и да нођу по отаџбини, требало би да то чине у договору: да удесе, на извесној средокраћи, заједничке састанке, на којима би млади витезови окушали „снагу мишце и брзину ногах..." На тим би се састанцима, поред витешке утакмице могле изводити утакмице и у песми и у музици ; у декламовану и у певању уметничких и народних песама и у читању литерарних састава. Први покушај, као и свака друга новина, ишао би мало теже, али нема сумње да би се та новина брзо прихватила, и постала би за младеж неодољивом нотребом. Један једини оглед то би потврдио. Све ово вреди и за основну школу, само у мањој размери. Сваки округ и сваки срез у Србији имају по које историски знатно место, на којем се наставници и ученици скупљају, али како се проведе тај