Prosvetni glasnik
42
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ТЕХНИШ НАСТАВА У АМЕРИЧКИМ СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА * Начин школовања у Америци разликује се знатно од начина школовања у Европи. Докле је с ове стране океана усвојено више једнолико школовање, дотле с оне стране океана, може се рећи, не постоји ннкакав ред ни у погледу постанка школа, ни у погледу наставног плана, ни метода учења. Већина школа у Америци самоникла је. Оне су постајале према моментаној потреби околине, а готово увек са ограниченим задатком, који се понајчешће своди на давање најпотребнијег знања за. практичан жнвот. Ма да се тим начином школовања могло школовање ширити у што већу масу народа и ма да је тај начин одговарао карактеру Америчана, да са што мањим утрошком времена прибави оно знање које ће моћи одмах применити и тиме повећати своју зараду, ипак велики број школских људи у Америци ни.је задовољан резултатом таквог школовања. С тога се у новије доба опажа јака струја за што темељнијим образовањем са више једноликим школовањем. У погледу правца школовања преовлађује у Америци реалистичан правац и то како у нижим тако и у средњим и у вишим школама. Али при свем том сами инжињери истичу нотребу да се ради добијања тако названог општег образовања установи хуманистични курс како у средњнм тако и на вишим техничким школама. Данас се дакле не само код нас у Европи, него и у Америци живо претреса питање о начину школовања. 0 томе, у ком се правцу тежи да преобрази настава у Сједињеним Државама у Америци, као и о томе, како су у тим државама постајале и како су уређене школе у опште, а поглавито техничке школе, штампао је леп реФерат Р. Кгеигрот1пег у часопису удружења немачких инжињера (2еИзсћгШ (1ек Уегетез с1еи1зсћег 1п§ешеиге), свеска, 4 од 1903 године. Вредно је да тај реФерат у ширем изводу прикажемо читаоцима овога листа. У уводу писац излаже кратак преглед о начину свеколиког школовања у Сједињеним Државама Америчким. За тим у засебним одељцима говори : 1., 0 основним или народним школама; 2., 0 средњим школама; 3., 0 школама са ручним радом; 4,, 0 техничким вишим или инжињерским школама; 5., 0 нижим стручним и продужним школама; 6., 0 школама путем преписке и читањем.