Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Америчани у опште полажу много на практичну наставу у школама и у томе погледу иде се тако далеко, да чувени инжињери захтевају извеџбаност у ручном раду као услов за пријем на универзитет и вишу техничку школу. Тај захтев повлачи за собом јачу пазвњу тој врсги наставе како у средњим тако и у народним школама, пошто су те две врсте школа у Америци нераздвојне и сачињавају једну целину у погледу народне наставе. Средства за ту наставу прибављају се општим порезом, докле су, изузевши неколико државних универзитета, гимназије (Со11е§ев) и све врсте универзитета џ вингах техничких школа приватне установе, које само у ређим случајима добијају државну помоћ. У народку школу ступају деца од шест година, а свршавају је у четрнаесто.ј години. Учење дакле траје осам година. Где има игралишта за децу, тамо се примају и деца од четири године, и тад ироведу у школи десет година. Године 1902. било је у Сједињеним Америчким Државама 439.596 учитеља, од којих су 317.204 женске. Како је те године било 78,544.816 становника, то изилази, да по један учитељ долази на 179 становника. Школу је иосећивало 15,925.887 деце. Школских зграда било је 245.076. Укупна вредност школске имовине износилаје 1902. године преко три милијарде динара. Издаци на школе изнели су 1902. године иреко једанаест хиљада милиона динара. На једног становника долази годишњи издатак за школе око 15 динара, а на једног ученика око 109 динара. Од укуиног броја становника у 1902. години било је 20,98°/ о у народним школама, 0,94% У средњим, а 0,31% на вишим школама. Од укупног броја ученика по свима школама, посећивало је 1902. год.: народне школе 94,38%> средње школе, 4,21 °/ 0 , а више школе 1,41%Средње Школе (Ш§ћ. 8сћоо1з). Прва средња школа основанаје у Виргинији 1622. године, а друга у Бостону 1635. године. То су биле тако назване латинске школе, са искључиво класичким правцем наставе. Прва пак средња школа, која није била искључиво класична, отворена је 1821. године у Бостону. У колико је више продирала свест за што широм наставом, у толико су и средње школе све више јачале, водећи рачуна о тежњи Америчана, да се настава удешава тако, како ће сваком детету стојати отворен пут да може своје образовање завршити на универзитету. Докле се год и у Америци сматрао чисто класичан правац наставе и на универзитетима као правац којим се достиже највиши ступањ културе, дотле је и кретање средњих школа било утврђено. Али, чим