Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

47

утисак на стручне кругове америчке, да су одмах отпочели претресати питање: на који начин да се приступи образовању радника. Као посдедица тога покрета било је увођење курса за ручни рад на масачузетском технолошком институту у Бостону. Тај је курс установио године 1877. проФе.сор Кипке1. Између стручних или занатских школа и школа са ручним радом показује се разлика у томе, што прва врста школа обраћа пажњу једино извеџбаности у руковању алатима, не водећи рачуна о душевном образовању; међу тим се увођењем ручнога рада тежи, да се употребом алата као наставног средства у школи постигне равномеран развитак душевних способности код ученика. Како у Савезним Државама нема у опште јединства у настави, то и у погледу увођења ручног рада у народне и средње школе нема никаквог система, него зависи од увиђавности и прегаоштва месних школских власти, а често и од заузимљивости једног јединог грађапипа. Дешава се иак и то, да се променом директора (који се бирају), или из штедње, или из партиских (политичких) обзира, избацује ручпи рад из школе, у коју је већ уведен. Нес.ређеност наставе у опште, као и поменути обзири штедње и политике, дају често веома чудновату и непојмљиву слику школских управа у Америци; јер са политичким изборима стоје у вези и избори школских управа, у које улазе људи са свима могућим ступњима образдвања. Услед тога се дешава у већим варошима, где сваки кварт (\Уагс1) има своју школску управу, да су школе једнога кварта знатно боље и у погледу наставе и у погледу учптеља, него ли гакола која може бити преко пута прве школе само у другом кварту, ако улица квартове дели. Међу тим несумњиви успеси школа са ручним радом чине, те такве школе хватају све шири круг. Иедагози налазе у тим школама веома погодно средство за васпи•гање, као и средство за разноврсност наставе. А раденички савези сматрају те школе као средство да радници ностану випге интелигентни п јачи у борби против капитала. Еао даљи узрок брзом ширењу пшола са ручним радом истиче се и та околаост. што су раднички савези прогивни шегртовању, које у Америци и иначе ишчезава. Према томе извеџбаност у ручном раду треба донекле да замени досадање шегртовање. Даљи импулс за школе са ручним радом дају и више техничке школе, јер се мисли да су оне најподесније за спремање инжињера. Покрет за те школе дакле долази са вигае страна и по свему судећи неће проћи много времена и настојавањем виших техничких школа увешће се једноликост у настави са ручним радом. ПроФесори и уиравници виших техничкнх школа основали су од пре неколико година удружење ради унапређења инжињерског обра-