Prosvetni glasnik

58

1ГРООВЕТНИ ГЛАСНИК

поузданије тако се учи. То значи, човек непрестано и непрестано посматра и из многих поематрања мора се закон или правило само по себи појавити Јер, поематрање без упоређења и тражења узрока не може се замислити. П самоучко и школско учење руског и сваког другог језика може се поделити на три дела или курса. Први и други курс непосредно су језиковни, трећи пак тек је посредно такав. Другим речима, сва три курса иду на то, да се научи руски, само што код трећег ученнк нарочито проучава руски народ у садашњости и прошлости и на тај начин проширује већ задобивено језиковно знање. Док ученик не сврши први, не прелази на други, а док не буде готов с овим, не прелази на трећи курс. Доклегод трају сва три курса самоук (или и ученик у школи) никако не ирелази на слободну лектиру; њему је за све то време потребна само одређена лектира и никаква друга. Ми ћемо сад прво изложити укратко сва три курса, а потом ћемо један по један опширно описати и навести све књиге и друга наставна средства, из којих самоук може научити руски. У првом, основном или нижем курсу самоуку и ученику лектираје читанка. Коју ће читанку узети самоук или ученик у школи, није никако незнатна ствар. Јер, да она буде добра, треба да испуни два захтева. Прво да иде од блиског одаљеном, од лакшег тежем, од конкретног апстрактном, а друго, да пружи најосновније знаље, потребно за познавање руског народа у садашњости и прошлости. Уз ово читанка треба да садржи велик део чланака и добар речник с тачним Фонетичким транскрипцијама, добре слике и карте, објашњења и т. д. Пошто на српском језику немамо такву читанку, то самоуку или школском ученику ваља узети какву руску читанку за руске школе. Од грдно великог броја таквих књига на руском језику, најбоље .је -узети за наш посао оне читанке, које су намењене руским школама с неруским ученицима, н. п. поЛ)Ске, немачке, татарске и т. д. народности. Текст у њима свуд је с означењем гласоудара и садрже упуте за изговор, граматичка, ортографска, стилистичка и т. д. вежбања. Једном речи, овакве читанке, уз које иду и нарочити речници с руским и немачким објашњењима, могу само како може бити помоћи и самоуку и ученицима у школи у изучавању руског језика. Пошто је изабрао читанку, самоук ваља да научи прво руска писана слова, која, и ако су иста као наша, ииак имају нонешто друкчији изглед. Потом прелази на читање. Ко учи саи или с учите ^ем без Фонетичког образовања, тај одиста неће никад научити руски читати из старинских „правила за изговор". Сва та правила и поред учитеља с Фонетичком спремом, апсолутно ништа не вреде. Јер, у њима се никако не казује, каквих гласова имају у руском (француском и т. д.) језику, него се говори само о знацима, који ни близу не представљају графички живу реч. Из њих самоук може научити само нешто врло мало и издалека налик на руски Фонетички правилан изговор. То је зато, што ће он уствари научити изговарати сриске гласове, уместо руских. Зато, ако хоће правилно да чита и говори, нек узме што пре