Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

59

руску Фонетику, т. ј. такву књигу, која описује руске гласове. Али, а одатле неће то научити, ако не чује и не носматра Фонетички правилан изговор из живих руских уста. Отуда се самоук мора за почетак задовољити тим приближним изговором руског језика. Макако спочетка читао, нек самоук одмах од првог дана пази на место руског акцента с највећом доследношћу. Ово је неизбежан услов за говорење, зашта самоув кадтад и неочекивано може добити ирилике. Поред читанке, за ово му могу послужити и нарочите књиге, које ћемо навести. Без вежбања никад нико ништа вије научио, нити ће научити. Самоукова су вежбања од две руке — усмена и писмена. Она су врло разнолика и иду на то, да потпуно замене свако превођење. Самоук нек много и често гласно чита, нек сам себи препричава прочитано, нев сам себи казује план или диспозицију дотичног чланка и т. д. Сва та вежбања могу се у исти мах извести и усмено и пттомоно. Члм ученик прочита дотични читаначки чланак, чим испише из њега неиознате речи и чим разуме комад, одмах прелази на преписивање, препричавање и друга усмена и писмена вежбања. У први курс долази и граматика. Она је несумљиво корисна. Али но за сваког, н. п. за децу сасвим није корнсна при изучавању туђег језика. Ко је непомирљив непријатељ граматике, тај може јако смањиги граматичка вежбања или их и потпуно изоставити. И без икакве граматике може се научити сваки језик. За оног, ко зна већ неку граматику. за њега ће бити корисно и лако узети и руску. Али, ако узме граматику, онда је не сме учити одвојено и опширно, а још мање систематску. Уместо тога, нек узме само најбитнијо и најпотребније из руске граматике. Граиатику ће учити тако, што ће се вежбати на појединим читаначким чланцима онолико, колико кад који пружа грађе за граматичка вежбања. Све, потребно из граматике, самоук учи на основи рођеног посматрања и упоређења, суђења и закључивања, дакле. на основи властитог граматичког истраживања. Памћење готових правила из књиге-граматике сасвим је без вредности. Тек пошто овако научи граматику, тек онда долази систематска и одвојена граматика. Да самоук мора учити „речи" по себи се разуме. У књигама за учење туђих језика ио старој методи, увек је било и „речи за учење напамет", јер су се речи по њој одиста тако и училе. Самоук по новој методи никако не учи речи напамет. Он ће их учити иросгим понављањед, али не механичким, него друкчијо. Самоук, ако врши сва вежбања, која му се препоручују, онда ће тиме толико нута поновити исту реч, да ће је морати и упамтити. Но упамти ли их сад, запамтиће их доцније, јер се оне безброј пута јављају у читанци. Речи, дакле, самоук учи из лекгире, а не из граматике и одвојено, као по старој методи. При том пази, као што је речено, на место гласоудара и уз то на ортограФију. Из овог излази, да први курс иде на то, да ученик научи најпотребнпје речи и обрте, најважније из граматике и из познавања руског народа и т. д.