Prosvetni glasnik

60

просввтни гласник

После њега треба да дође други или средњи курс. Цео тај део учења мора, наравно, имати плана и системе, као и први. Овде самоук ради исто онако као и у првом, т. ј. чита, учи речи, вежба се и т. д. и непрестано тражи прилике, да говори руски. Без говорења нема правог знања руског и сваког другог језика. На овом курсу може ученик прећи и на систематску граматику, али само тако, ако је граматичку грађу већ савладао индуктивним путем. Завршетак тога курса може бити у томе, да самоук проучи руске школске књиге за све предмете с језиковне стране, како би обогатио своје знање и стручним изразима из појединих знања, умења и наука. Све знање руског језика, које се постиже на првом курсу, овде се, дакле, проширава и завршава, али како је за знање сваког је&ика потребно познавати и народ, чији језик учимо, то трећи курс има искључиво служити томе. Па трећем, впшем или курсу познавања руског народа., дакле, самоук посредно учи руски. Цпљ тога курса није у томе, да ученик дубоко и научно уђе у познанство с руским животом у садашњости и прошлости. То би било и погрешно и излишно. Уместо тога, он ваља само онолико да зна, колико сваки образован Рус, који је прошао кроз школу и живот. Дакле, мора прочитати читав низ књига, које је прочитао и сваки образован Рус. Трећи курс састоји се, ирема томе, у простом читању разних дела, која ће самоука упознати с руском геогра®ијом и историјом, с историјом руске књижевности, с руским животом у кући и у држави, једном речи с руском културом у садашњости и прошлости. Сад, пошто смо упознали читаоца с целокуиним гоком учења руског језика, прелазимо на опширно излагање упута за ирви. нижи или основни курс руског језика за самоуке. Уз ово ћемо обратити пажњу и на класну наставу руског језика. Еао што је речено, ирви курс оснива се на лектири, коју представља читанка. Коју ће читанку узети ученик. који учи руски самоучки или у школи? Да није свеједно, коју ћемо такву књигу узети, разуме се по себи. За избор лектире, дакле, ваља имати неких начела: читанка, коју чине макако изабрани чланци, не може никад послужити за учење језика. Прво је начело, да. читаначки чланци буду написани и поређани тако, да одговарају духовном развитку онога ученика, коме је тај језик матерњи или туђ. То значи, од блиског одаљеном, од лакшега тежем, од конкретног апстрактном. Тек кад ученик научи из тако написаних и сложених читаначких чланака најобичније речи и изразе, тек онда долазе такви комади, који садржавају необичније речи и изразе, идиотизме, Фразеолошки, синтактички и стилистички теже речи, изразе и реченице. Тек, кад научи право, физичко или исконско значење речи, тек онда може разумети и Фигуре од њих. Према томе, узети неку читанку, која одмах почиње каквом новелом или научним чланком није добро ни за одраслог ученика, а камо ли за неодраслог. Уместо тога, она треба да садржи просте описе конкретних ствари, лаке причице, басне, песмице и т. д. и тек тамо доцније, у њу улазе и теже ствари по језику и