Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

ТреЛе: вежбања. Вежбање начнни човека мајстором, вели немачка пословица. Она су за самоука иста, као и за нгколског или разредног ученика. Шта више и вежбања у говорењу може самоук скоро иста таква приређивати, каква се удешавају у класној настави, и ако је сам. Јер, школско и разредно вежбање у говору нема цпљ усменог саобраћања, него само тек навикавање и спремање на то. Она могу бити од две руке — усмена и писмена. И једна и друга ваља да буду што разноличија. Тако, за усмена вежбања може самоук узети ова: 1) Нек често и много наглас чита оно, што је тек или већ прешао. Ово је одлично вежбање и олакшава прелазак на говорење, за које самоук може и неочекивано добити катад придике. Оно олакшава памћење „речи" п израза, граматпчких облика, оно олакшава учење правописа, друге користи и да не помињемо. При чигању он се труди, да мртва слова изговара што боље чисто руски. Уз то пази и на вештину читања, о чем имају у Руса читаву ињижевност, с којом ће се самоук моћи упознати већ на крају првог курса, можда и много пре, пошто такве књиге није тако тешко разумети. Овде се помињу: 1. Легуве, Чтете кам искусство. ПереводЂ сг 30-аго Францускаго издашл. И)д. 2-е. Ма. 8-а 187 с. — Техника вештине читања (глас, дисање, изговор и т. д.). Чнтање стихова ит. д. Овде се наводи, да би самоук могао набавити Франдуски оригинад, ако зна тај језик. 2. 11. Д. Бобрикинг, Театралвное искусство. СПБ. 1872. 8-а 336 с. Ц. 2 р. Прво дело на руском језику о томе. Ошпирно о овој књизи у Обзорт, 1896, с. 230 (в:1ди даље библиограФска дела овде). 3. *В. ОстрогорскШ, Внразителћное чтеше. Пособхе дла учавдихв и учашихсл. Изд. 5-е. Ма. 1886. 12-а 200 с. Д. 50 К. — Садржај: Значење вештине читања. Њу може свако научити. Како ће се тоизучити: глас, дисање, изговор, наузе, гласоудар, логички гласоудар. Читање стихова. Завршетак. Додаци: Главне основе руског књижевног стиха. Неколико практичних навода за изучавање читања с изразом. Примери с упутима за такво читање: нословице »скороговоркп*, баладе, басне, драме и т. д. Ео би хтео ући дубље у ствар читања с изразом, ваља да прочита још : 4. М. Вродовскга. Пскусство устнаго изложешл, (Чтете вгслухг, деклаиац1л, ораторскал р - 1чћ и проч.). СПБ. 1887. 8-а 119 с. Ц. 1 р. 5. Д. Д. Еоровлковг. Пскусство внразителБнаго чтешл. СПБ. 1892. 8-а 160 с. Ц 1 р. 6. Исти, Втвдн внразителћнаго чте>па художественннхт, литературннхЂ произврденш. СПБ. 1893. 8-а 176 с. Ц. 1 р. — Одлично не само за самоука и за наставника руског, него и српског језика. будући о томе нема скоро сасвим ништа у нашој књижевности. 2) Самоук нек учи често напамет изабране чланке у читанци у стиху н прози или места из њих. Одатле су" исто корисги, као и под 1), сем тога овако научено може му врдо згодно послужити и за писмено правописно вежбање. 3) Нек на написмепа питања одговара усмено, гласно. 'Гаква питања може сам правити и ово је и једно од писмених вежбања, а има их и готових 5*