Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

4. *А. Гарбелк, Руссши глаголЂ. Спрлжен1е, удареше и уиравлете глаголовЈ.. При участ1И Бг. В. Кернера, ироФессора кор. Берлии. Военн. Акад. и П. Первова, преподавателл московс. Лазаревскаго Пнститута. БерлинЂ и СПБ. 1901. В. 8-а 205 с. Ц. 2 р. — Скоро сви руски глаголи измењани су у свима облицима, с преводом на немачки и означењем гласоудара. Врло прегледно и згодно за ручну употребу. Ову књигу ваља свак да има, који учи или зна већ руски. Тек кад се овим књигама посдужио самоук при учењу иидуктивним начином руске граматике и пошто је једну од њих и одвојено и делу прешао, тек онда, ако хоће, 'може узети и друге граматике. Значи, ове књиге ниже, нису никако за почетак, него за завршетак граматичке наставе: 5. А. Востоховг, Русскал грамматика. СПБ. 1831. М. 8-а 408 с. — Још није застарео; пуно издања, као и скраћених: 6. Русскал грамматика А. Востокова по начертанш его же сокрашенно! грамматики полБн^е изложеннаа. Изд. 19-е. СПВ. 1874. Ц. 75 к. 8-а 216 с. — Востоков је основа за све доцније школске и друге граматике. Много таблида, спискова и т. д. 7. Будде, УчебникЂ русскои грамматики. Зтимолопл. Казанв 1902. Ц. 1. р. Изд. 2-е В. 8-а 203 с. — Мало више на савременој основи, него ли друге; ионешто и фонетичког. 8. Д. С.чирновскш , УчебникЂ русскои грамматики. 1—2. Изд. 17-е. Ма. 1903. и 1902. 8-а 102 и 130 с. Ц. пов. 55 и 65 к. —Јако се употребљава у низким разредима гимназија и т. д. у Петрограду. 9. Е. &. Петровг, Русскш лзикђ . СинтаксисЂ вђ образцахЂ. Изд. 9-е. Ц. 50 к. СПБ. 1902. М. 8-а 125 с. 10. Овслниковг-Куликовскга, СинтаксисЂ русскаго нзнка. СПБ. 1903. Ма. 8-а 312 с. Ц. 1. р. 75. Лето: учењс речи. У књигала за учење туђих језика по старој методи редовно имају рубрику „Речи за учење напамет". Саиоук, који ради по новој методи, ие учи речи напамет уоишге, а ако би то чинио, онда би то био излишан уступакј старој летоди. Па како ће научити, онда, потреОне речи и изразе? Просто честим понављањем, али не механичким, него мало друкчије, као што ће се одмах видети. Самоук треба да врши сва она вежбања, која смо поменули и тиме ће толико иута ионовити исту реч, да ће је морати упамтити. Кад чита читалачки чланак, онда се, наравно, труди, да разуме чланак. Ако не тежи да потпуно разуме текст и сваку реч у њему, онда је на погрешном иуту. Разуме се, наћи ће већп или мањи број непознатих речи. Да има учитеља, он би му те речи објаснио, али би избегавао превођење, т. ј. не би, колигод је само могуће, улотребљавао учеников матерњи или обојци познати језик. Уоппгге превођење по новој методи, никако се не сматра за згодно и једино средство при учењу туђих језика. Већ наведена вежбања и имају тај задатак, да замене свако превођење. Језик се учи из самог језика. Зато би му учитељ показивао слике, предмете, радње и т. д. и уопште на неки би му начин казивао значење речи без превођеља. Али, како је самоук сам, као што му и име показује, то он треба да буде у исти мах и учитељ и ученик. Он ће овако радити. При ирвом читању