Prosvetni glasnik

82

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

Да се разумемо. Ми не само да тврдимо, да школа рђаво и недовољно васпитава духове, него тврдимо још, да данашае школе тешко греше о човечји дух, да га закржљавају и унаказују, да га угушују и Убијају. Тражите ли још и доказа за ово, онда погледајте на духовну пустош наших образованих сталежа! Зашто је наш национални живот постао ненлодан и немоћан? Зашто је свугде нестало духовне и моралне енергије, да с успехом дела против социјалних и националних опасности које се страховито брзо указују? Зашто се свуда опажа, да нема људи, да нема духова који ће марљиво делати? Но треба се варати, свакако ненобитним, успесима наших специјалиста, јер одиста имамо Данас на сваковрсним посебним струкама науке, технике итд. горостасна дела, која стварају само оштар ум и велике подобности. Ну ми не претресамо овде створове слободног човечјег духа, већ дело дресуре. Специјални стручњак и није друго шта до једна машина која, за известан циљ конструисана, ради с мучном и чудноватом. тачношћу, докле има нужног нагона; али ако ову цепидлачку машину избаците из колосека, њеног специјалног делања, она је онда најбескориснији стареж на овој божјој земљи. Тако раде скоро сви научењаци и специјалисте с машинском ревношћу у својој посебној струци и на тај начин стичу бесмртпу славу; али, тако вам свега, само неиојте од њих тражити да и они покажу своје разумевање у чему што је изван оквира њиховог круга делања, за нешто оиште човечанско, за велике националне и идеалне циљеве! Машине тек нису људи ма како да су умешне и радене! За то је наше време необично духовито на сппма специјалним пољима и необично глупо и збуњено у најпростијим, основним животним пита њима. Данас имамо и сувише много машина, али почеше се губити људи, који осећају, који ;виде. А за ово су, добрим делом, криве и наше „више" школе. Па шта би ваљало радити? Уклонвти тупу дресуру у школи и принудно храњење. Школа треба да ради као и мудар баштован, да свакој биљци даде право место, да јој пружи храну и да јој остави да од ње прима колико јој снага допушта, колико сама затражи. — Приврасеници данашње методе зацело да ће нам с подсмехом рећи: Но, али тако ћемо далеко доћи! — Па инак, дошли бисмо много, много даље него данас! Свакако с разликом. Многи ученик снорог духа можда би заостао, али то не би била никаква несрећа. Зар ће се одиста учинити нека услуга држави и друштву тиме, што ће се духовно ограничени младићи (који случајно можда имају имућна оца) са свом извештаченошћу школске обуке провлачити кроз испите и заузети упливне социјалне положаје, за које, по својим душевним способностима, још нису дорасли?